Ja sam potpuno zaboravila!!! I zbog toga mi je jako zao...a materijala je toliko!!! Svima se duboko izvinjavam, a znam da sam imala shacicu postovalaca :)
Da previse ne akcentujem izvinjenja i zalopojke ja cu preci na stvar!
HIPS DON'T LIE!!! Kretenski naziv za blog, no sta je tu je, necemo ga menjati, pravicemo brend. ;)
Pa ne znam ni odakle da pocnem. Posle 7,5 meseci zivota u Barseloni, nakupilo se svega i svacega, bitnog i nebitnog, smesnog i tuznog, preterane nostalgije i uzasnih izliva radosti... ne bih ja bila ja a da nema iz krajnosti u krajnost. Zaista mi treba milion postova za sve sto bih htela da kazem, al da krenemo od prvog.
Shpanija, moja mila Shpanija! Navede me put na Barselonu, nicim izazvano. Grad koji sam volela cisto turisticki je postao moja destinacija na duze. Sa prvom posetom 2007. obecavao je i kotirao se kao jedan od top putovanja, turisticki, nikako drugacije nego turisticki. A onda je dosao zivot ovde. Sa toliko lepota a tako puno mana. Gaudi, FC Barselona, Magicne fontane, La Rambla...svakodnevnica. Ne znam da definisem osecanje u jednoj recenici ali definitivno mogu da kazem da je ovo grad koji tako mrzim a prosto ga obozavam! Mnogi kazu da je od ljubavi do mrznje tanka linija i to je mozda i najpotpunija recenica za moje osecanje. Samo je kod mene doslo suprotnim redosledom.
Bila sam tako skrhana, tako nostalgicna, tako nezasticena i tako daleko od svega. Mrzela sam Shapniju, mrzela sam jezik i ljude, specijalno Barselonu, nisam mogla da se pomirim da sam otisla iz Beograda a znala sam da ce mi ovo iskustvo i te kako znaciti u daljem zivotu, kako privatnom tako i poslovnom. I sve je nekako islo na gurku, I'm fine but I'm just not happy. Dosla sam da ga "odradim" i bezim glavom bez obzira. Prolazili su meseci a meni nije bilo dobro, nisam bila srecna. Precrtavala sam dane na kalendaru, ko u zatvoru, bosh sacuvaj. I onda i ta zima, koja me tako nervira, sve sivo i hladno i nista me ne podize, samo spusta sve vise i vise, raspolozenje fijasko.
A onda je nesto kvrcnulo...onda je dosao momenat da popricam sama sa sobom a to je onaj krajnji momenat i cesto je neprijatan. Kada cu ponovo dobiti priliku za ovako nesto? Da li cu dozvoliti da sam u jednom predivnom gradu a da ga propatim? Da li ce Barselona biti jedini grad u kome sam bila a da nece imati meni prepoznatljiv miris? Ne smem to da dozvolim!!! I onda je doslo do preokreta...a i lepog vremena! Pocela sam da primecujem stvari, slusam more, ponovo se iskreno smeshkam i eto ga...Barselona je dobila svoj miris, meni tako bitan!
Nisam imala nameru da ovaj post bude ni patetican ni teatralan, samo su emocije konacno isplivale i mozda je sad zaista pravi trenutak da ih podelim a da objektivno sagledam cinjenice, jer da je vremenski sve propraceno, ovo bi bio jedan tmuran i tuzan blog, a to necemo nikako nikako. ;)
Dobri ljudi, nadamo se spisateljskoj inspiraciji jer ima tu svega sto treba iskuckati i podeliti sa vama a ima i mnogo da se radi, kraj, gran finale, skolica zove, mora malo i da se uci. Ali, mislim da ce opstati, bilo je toliko toga, novih poznanstava, upoznavanja razlicitih kultura i misljenja, putovanja (Ibiza, baby!:)), platonskih zaljubljivanja i konacno srecnih trenutaka. Bura je otisla, a ja sam ponovo zaljubljena u ljubav!!! I to nema veze ni sa osobom, ni sa mestom, ni sa trenutkom, jednostavno i uopsteno u ljubav!
P.S: Pogodite gde putujem sledeci vikend? ;) mali hint: budim se cesto uz njegov miris i posvetila bih mu ako treba jos 1001 post. :)
Necu vas pozdraviti sa "ostanite superishka" jer mi je sad jezivo :D
Dovidjons,
Hri Ort Rasp
Da previse ne akcentujem izvinjenja i zalopojke ja cu preci na stvar!
HIPS DON'T LIE!!! Kretenski naziv za blog, no sta je tu je, necemo ga menjati, pravicemo brend. ;)
Pa ne znam ni odakle da pocnem. Posle 7,5 meseci zivota u Barseloni, nakupilo se svega i svacega, bitnog i nebitnog, smesnog i tuznog, preterane nostalgije i uzasnih izliva radosti... ne bih ja bila ja a da nema iz krajnosti u krajnost. Zaista mi treba milion postova za sve sto bih htela da kazem, al da krenemo od prvog.
Shpanija, moja mila Shpanija! Navede me put na Barselonu, nicim izazvano. Grad koji sam volela cisto turisticki je postao moja destinacija na duze. Sa prvom posetom 2007. obecavao je i kotirao se kao jedan od top putovanja, turisticki, nikako drugacije nego turisticki. A onda je dosao zivot ovde. Sa toliko lepota a tako puno mana. Gaudi, FC Barselona, Magicne fontane, La Rambla...svakodnevnica. Ne znam da definisem osecanje u jednoj recenici ali definitivno mogu da kazem da je ovo grad koji tako mrzim a prosto ga obozavam! Mnogi kazu da je od ljubavi do mrznje tanka linija i to je mozda i najpotpunija recenica za moje osecanje. Samo je kod mene doslo suprotnim redosledom.
Bila sam tako skrhana, tako nostalgicna, tako nezasticena i tako daleko od svega. Mrzela sam Shapniju, mrzela sam jezik i ljude, specijalno Barselonu, nisam mogla da se pomirim da sam otisla iz Beograda a znala sam da ce mi ovo iskustvo i te kako znaciti u daljem zivotu, kako privatnom tako i poslovnom. I sve je nekako islo na gurku, I'm fine but I'm just not happy. Dosla sam da ga "odradim" i bezim glavom bez obzira. Prolazili su meseci a meni nije bilo dobro, nisam bila srecna. Precrtavala sam dane na kalendaru, ko u zatvoru, bosh sacuvaj. I onda i ta zima, koja me tako nervira, sve sivo i hladno i nista me ne podize, samo spusta sve vise i vise, raspolozenje fijasko.
A onda je nesto kvrcnulo...onda je dosao momenat da popricam sama sa sobom a to je onaj krajnji momenat i cesto je neprijatan. Kada cu ponovo dobiti priliku za ovako nesto? Da li cu dozvoliti da sam u jednom predivnom gradu a da ga propatim? Da li ce Barselona biti jedini grad u kome sam bila a da nece imati meni prepoznatljiv miris? Ne smem to da dozvolim!!! I onda je doslo do preokreta...a i lepog vremena! Pocela sam da primecujem stvari, slusam more, ponovo se iskreno smeshkam i eto ga...Barselona je dobila svoj miris, meni tako bitan!
Nisam imala nameru da ovaj post bude ni patetican ni teatralan, samo su emocije konacno isplivale i mozda je sad zaista pravi trenutak da ih podelim a da objektivno sagledam cinjenice, jer da je vremenski sve propraceno, ovo bi bio jedan tmuran i tuzan blog, a to necemo nikako nikako. ;)
Dobri ljudi, nadamo se spisateljskoj inspiraciji jer ima tu svega sto treba iskuckati i podeliti sa vama a ima i mnogo da se radi, kraj, gran finale, skolica zove, mora malo i da se uci. Ali, mislim da ce opstati, bilo je toliko toga, novih poznanstava, upoznavanja razlicitih kultura i misljenja, putovanja (Ibiza, baby!:)), platonskih zaljubljivanja i konacno srecnih trenutaka. Bura je otisla, a ja sam ponovo zaljubljena u ljubav!!! I to nema veze ni sa osobom, ni sa mestom, ni sa trenutkom, jednostavno i uopsteno u ljubav!
P.S: Pogodite gde putujem sledeci vikend? ;) mali hint: budim se cesto uz njegov miris i posvetila bih mu ako treba jos 1001 post. :)
Necu vas pozdraviti sa "ostanite superishka" jer mi je sad jezivo :D
Dovidjons,
Hri Ort Rasp
Нема коментара:
Постави коментар