Pretraga

1. 5. 2012.

Avanture prepaljene tinejdzerke - prvi od ko zna koliko buducih delova

Proslog vikenda sam OPET bila u Madridu, mosh misliti! :) I stvarno nema smisla da vam opet pricam koliko je to jedan fantastican grad ali da vas ne uskratim nekih detalja, evo jedne simpaticne storije.

Ko je upoznat, ko nije, u slobodno vreme se bavim "uhodjenjem". I ne nisam freak koji juri ljude po ulazima ali za potrebe prijatelja, poznanika i ostalih sam spremna da razradim strategiju dolaska u kontakt sa zeljenim osobama. ;) Nadam se da me zbog ove konstatacije nece apsiti! :) Pored "provodadzisanja", "uhodjenje" je jedna od omiljenih stvari za slobodno vreme i kafe sa drugaricama.

Moja prica je malo ozbiljnija. Sto bi moja draga drugarica Rajka rekla "Pa ti si podigla uhodjenje na visi nivo!" :D Ovog puta, na tapetu je bio celebrity!  Doduse, kako za koga, verovatno pola vas koji citate nikad culo za njega. U Shpaniji, trenutno jedna od najtrazenijih mladih glumaca je gospodin Mario Casas.


Kome ne zvuci poznato, to je simpaticni dechkic iz serija kao sto je nama dobro poznata "Pakov svet" u kome igra ulogu Aitora a ima jos nekih serija koje se kod nas nisu prikazivale. Igra i u dosta shpanskih filmova kao sto su "Mentiras y gordas", "Fuga de celebros", novi film ( btw oooodlican) "Grupo 7" a mozda najprimamljiviji je "A tres metros sobre el cielo" ili ti po naski "Tri metra iznad neba". Prava limunada za devojcice, a i za decake koji to vole. On mlad, pohotan i divljak na motoru, ona sofisticirana, mamina devojcica iz privatne skole, tamte vamte, oce nece, na kraju se mnogo vole i svega tako necega. Al film je pravi, "Notebook" varijanta! Ko nije gledO, za ovo leto je to MUST! (sad zvucim kao ovi novokomponovani modni blogeri) Kao krajnje objasnjenje ko je Mario, to je onaj mali sto je uvek bez majice!




Sad kad ste spoznali predmet "uhodjenja" vreme je da predjem na stvar. Tako ja, kao i svaka napaljena tinejdzerka pratim na tviteru doticnog gospodina, kao i njegovu uzu i dalju familiju, jerbo uvek sam bila temeljna. Dosadni tvitovi tipa "Hvala na podrsci vas 5000000 devojcica", "Pogledajte moj novi film, najbolji je koji je iko do sad snimio", "300 milijardi gledalaca za nedelju dana" i ostala preterivanja ali vrlo cesto se provlaci jedan tvit koji mi je posle par puta nekonstatovanja zapade za oko. "Esta noche con amigos @bosquedasmeigas" ("Veceras sa prijateljima u @bosquedasmeigas"). Resim ja kao i svako normalan (?!) da proverim sta je to Bosque das Meigas i vrlo brzo saznam (jer sam PRO) da je to bar/club u Madridu koji drzi Mariova sestra Sheila, takodje moja tviter prijateljica. Naravno, kao i svako normalan (O.o) resim da na mom vec isplaniranom vikendu u Madridu, highlight bude i poseta ovom klubicu. Pripreme su bile naporne i ozbiljne, ali sve je govorilo da ce uroditi plodom. Ipak je svakog bogovetnog vikenda tamo i sluzi pice za barom, bleji kao i svako drugi sa ortacima, pusta mjuzu i tako te stvari. A sta uraditi kad se susretnem sa njim? Nikako nesto tipa jaooo jel mozemo da se slikamo, jaoooo pa ti si Mario, jaoooo sta god sto rade devojcice kad vide predmet prepaljivanja. Mora da bude cool! Kao pojma ne znam ko je, samo neki random lik, a ja sam izgubljen prokleto neodoljiva strankinja koja mu trazi upaljac! :DDDD Sta drugo uraditi?! Najverovatnije pasti u nesvest, ali po svoj prilici pobeci glavom bez obzira! Naravno kao i svako normalan! (-.-) Ponestaje mi ovih emotikona.



Nedelju dana pred put, vidim ja na TVu da je poceo filmski festival u Malagi. Sve lepo bajno sjajno, a onda najava za nastavak filma "Tres metros sobre el cielo" koji se zove "Tengo ganas de ti" i koji ce doziveti premijeru 22.juna u Shpaniji. Jao ja sva srecna, jedva cekam nastavak, jer sam knjige vec procitala ( da da postoje i knjige, italijanskog pisca Federika Moce). Najavljuje lepa reporterka pres konferenciju protagonista i sve to ja previdim zbog neopisive srece zbog drugog dela filma i sto cu biti u Shpaniji da ga pogledam. Par minuta kasnije, gorepomenuta sestra, na tviter stavi "Odluceno je, Mario i ja idemo 26,27,28.aprila u Malagu na festival"! FLJAAS!!! To je bas vikend kada strategija treba da se sprovede u delo! Jeza, neopisiv smor i osecaj da nisam uspela u onome sto najbolje radim rashiri se mojim mozgom za tili cas. Kako nisam to predvidela????? Ali, ali, ali, kao jednom detaljisti u ovakvim situacijama, nije mi promaklo da oni ostaju do 28.aprila (THE DAY) sto moze da znaci i da se vracaju preko dana a uvece proslava festivala ili sta vec u klubu! HA! Nista da mi promakne! :D Nada nije umrla i ja sam sa velikim entuzijazmom otisla na put.

U Madridu kisa kao nikad u zivotu i 9C. Smrz, nema volje za zivotom a ne za shetnjom, ali drzi to da je akcija uskoro pocela. Spremimo se mi, subota vece, ladnooo ko u Beogradu zimus, u metro pa u kraj Moncloa. Outfit totalno casual, a spreman jos u Barseloni. ;) Izasle iz metroa, vetar duva ko na motoru ali nista nas nece spreciti. Mobilni nas naviga di cemo, jer pojma nemam de sam se denula. Kaze jos 100m napred pa desno. Cuka 300 na sat, ne znam ni sama zasto, dlanovi mokri, znojim se kao da je napolju 40 a ne 4C, premotavam strategiju da nesto bosh sacuvaj ne zaboravim, zadjem za cosak i...



...ZATVORENO!!! Spustene resetke, unutra zive duse nema, cak ni konobari koji se kao spremaju da otvore! Nista, corak, mosha, prc!!! E pa lepo, gazdarica nije tu a oni resili da bas od svih dana u godini kada ja treba da uhodim, oni ne otvaraju!!! Pa breee... baksuz zivi rodjeni!!! Razocarenju kraja nema, a kapiram da ste se i vi smorili, realno ocekivali ste neki obrt tipa "Mario Casas postao srpski zet" ali nazalost naslovna strana Glorije ce morati jos da me ceka, jer su ovog puta moje moci zakazale. Shvatila sam da moram ja jos mnogo da ucim o uhodjenju i da ako sam apsolvirala ove realne ljude, ovi imaginarni moraju da se doradjuju, nisu neuhvatljivi, al su teski za te ekspedicije. Uostalom, duboko sam htela da verujem da je on ipak u Malagi i tog nesrecnog 28.aprila, sto se na kraju ispostavilo kao tacno. Nema veze, ovako je i bolje, mozda je mali i smrdi! :D Da ne razbijamo iluziju o savrsenom frajeru na motoru koji je ideal svake zene, bad boy sa srcem devojcice.




Ali ako ste mislili da odustajem, gresite dragi moji ili me uopste ne poznajete! Kao sto vidite ja u Madrid ko do Maxija. ;) Biti cete obavesteni il sto se kaze To be continued... :)

Do skoro, pusa ko Barselona!

Hri Ort Rasp

23. 4. 2012.

Aquí no hay quien viva/ Moje drage komsije

Ne brinite, necu da pisem o seriji (puke), ali morate da mi oprostite sto ovaj post posvecujem upravo mojim dragim komsijama, zasluzuju da budu pomenuti!



Ako ste mislili da pojave kao u navedenoj seriji postoje samo na TVu e pa gadno ste se zeznuli. A moj ulaz je pravi dokaz. Daklem, kada sam dolazila u Shpaniju, znala sam da shpance bije glas da su glasni ali nisam znala da se oni prosto dovikuju, ma deru se brate mili i kad te pitaju kako si!

Lepa ulica u uzem centru grada, drvece, zelenilo, cesto okupana suncem, pticice cvrkucu, tri broja zgrade dele jedan ulaz, stepeniste levo, stepeniste desno, svako vodi u drugi deo zgrade a unutra sve sami ludaci i napismene dijagnoze. Jeste, to je moj ulaz, moje staniste poslednjih nekoliko meseci.

Ja prosto nemam adekvatne reci da opisem svoj komsiluk ali eto potrudicu se pa da krenemo redom.

Oko mene je mnogo stanova, ispod i iznad takodje, odredjene komsije ne mogu tacno da lociram ali znam da su mi veoma blizu. Ja imam tu ludu srecu da mi prozor sobe gleda na svetlarnik gde se obicno kljucne stvari uvek i cuju. Pored moje sobe na svetlarnik gledaju u kujna i klonja a nazalost Sashka (cimerka) i njena soba nemaju tu privilegiju ali svakako imaju svoju pricu.

Nas svaki dan pocne ovako: Sashka ustane oko 7 i sprema se za skolu. Hor kasljanja, duvanja nosa, podrigivanja i prdenja pocinje njoj za dobro jutro iz svetlarnika kada udje da skuva svoju prvu jutarnju kafu razbudjushu. To tako potraje oko sat vremena kad ona orna i lepo probudjena krece na casove. Oko 10-11 sati ustajem ja, ranoranioc od malih nogu. Mene tacnije probude deca, uzrast 5-7 godina, koja se maximalno trude da mi dan pocne s leve noge i onako milosno kako to samo decica znaju urlaju iz petnih zila, jer bas u tom periodu mora neko nekom da otme lutku, umoci prst u kornfleks ili se ispishki u sok od jabuke. Kada savladam bes i ustanem iz kreveta a nije mi do zivota, krece "strugara" iznad glave jer komsija mnogo voli da pomera namestaj, a mozda mu se samo feng shui menja iz dana u dan...u njegovom slucaju iz minuta u minut. Posle razbudjuse i ja da nesto chalabrcnem, a iz kuhinje se siri miomiris kao da nam je u dnu zgrade kineski restoran. Mirisi se shire sve do kasno uvece, kada na scenu stupaju mladi i vrlo seksualno aktivni parovi. Za laku noc.

Ali pored svih navedenih situacija, ja ne mogu da ne izdvojim par omiljenih mi likova iz zgrade pa cu to i uraditi.

Mocart Baka

To je jedna gospodja koja deli zid sa Sashkinom sobom, ima izmedju 80 i 85 godina al se dobro drzi. Jedna je od onih sto vole da gvirnu kroz vrata kad se otvore neka druga na spratu, jer ne bi bilo dobro da propusti ko je koliko puta koristio lift danas, kako kaze cesto se kvari pa ne bi bilo dobro da ga mnogo koristimo. Inace zivim na 7. spratu a ona ne izlazi vise od jednom nedeljno iz kuce. Doduse, za liniju su stepenice idealno resenje. Bakina uza specijalnost je kidanje Sashkinih zivaca sa klasicnom muzikom od 23.30 pa do kad se gramofon ne umori. Kadkad zna i da zasvira na klaviru sto je specijalna poslastica. A nakon svirke ide filmski maraton do duboko u noc, po soundtracku filma bi se reklo da su u pitanju old school horori. Sta ce baka kad voli!



Mladost ludost

Ovde spada jedan mladi par koji je zapanjujuce potentan! Daklem njihove seksualne aktivnosti bi mogle slobodno da se mere za Ginisa ako ne to bar da im se da neki orden Kralja ili nesto tome slicno. Oni zive u levom delu zgrade ali im je san naslonjen na nas hodnih i dnevnu sobu, pa cak delimo i terasu, srecom pregradjenu trskom jer nisam sigurna da bih volela da vidim sta se krije iza shiblja. Mnogo vole da slusaju muziku, nekad dobru a nekad Pit Bulla. Njena uza specijalnost je da se histericno smeje i vrsika a njegova da mu zagori rostilj na terasi kad su nama otvorena vrata.



Deka sa shestog

Ovog deku apsolutno svaki put sretnem u liftu. Sudbina. I nemam nista, ama bas nista protiv njega samo moram da pomenem kako mi uvek prokomentarise lak na noktima. Uredno se javi, pita kako sam i da svoje skromno misljenje o boji laka koji sam taj dan stavila. Presimpatican je i surovo iskren.


Gospodar tockova

Covek u stanu iznad nas, malo pre pomenuta strugara. Odnosno nije strugara, nego ne znam kako se kaze to kad kao da si u fabrici drvenog namestaja. Mozda fabrika drvenog namestaja?! Enivej, gospodin je malo glomazan (150+ kg) i mislim da je ceo stan stavio na tockove, jer toliko drlja sa istim da ja stvarno cesto pomislim da ima neku radionicu gore, prosto mi je nemoguce da neko moze toliko puta u sitno minuta da pomeri stolicu ili neki deo namestaja. On me bas nervira! A i ima elektricne roletne koje su jako bucne. I glupe fore.


Komsija nazdravlje!

Moj licni favorit! Meni je ovog coveka toliko zao da ne pamtim da mi je bilo toliko zao nekoga koga nit sam videla nit znam ko je. On toliko kija, da ce jednog dana da iskija mozak kroz nos. Ali onako, bas, iz dubine duse, kao u crtacima i komedijama. Ja sam sve vise ubedjena da je covek alergican na nesto u svojoj blizoj okolini. Nemoguce je toliko kijati. I to mu se uvek prepozna uvek tonalitet, nikad ga ne bih pomesala sa nekim drugim. Toliko saosecam sa njim da svaki put kad kine onako utiho, skoro u sebi, sa uzasnom tugom u glasu kazem "Komsija, nazdravlje ti bilo!"



Cihu cihu

Mlada porodica sa decom izmedju 1-5 godina koja mi majku majcinu sa jednom te istom pesmicom svaki dan popodne kad treba da idu da dremnu. Cihu cihu, pa cihu cihu!!! Izludeh!!!



Majka i cerka

Majka ima jedno 90 s obzirom da sam cerku videla i da ima jedno 65-70. Gospodja Staramajka je gluva ko top!!! I cera mora da se dovikuje sa njom za sve i svja. A veruj te mi ima svega, od moras to zeleno da jedes jer je zdravo preko zasto nisi pustila vodu u wc-u. Gospodjina uza specijalnost je da ne cuje interfon kad joj cerka zvoni bar jedno pola sata.



Ima ih jos, al ce post da izgubi svaki smisao. Nadam se da vam je komsiluk bar upola zanimljiv kao meni. A sad if you'll excuse me idem da turim neki lak, da se ne zamerim deki sa shestog.

Dovidjence do skoro,

Hri Ort Rasp


 

22. 4. 2012.

RESURRECTION

Ja sam potpuno zaboravila!!! I zbog toga mi je jako zao...a materijala je toliko!!! Svima se duboko izvinjavam, a znam da sam imala shacicu postovalaca :)

Da previse ne akcentujem izvinjenja i zalopojke ja cu preci na stvar!

HIPS DON'T LIE!!! Kretenski naziv za blog, no sta je tu je, necemo ga menjati, pravicemo brend. ;)




Pa ne znam ni odakle da pocnem. Posle 7,5 meseci zivota u Barseloni, nakupilo se svega i svacega, bitnog i nebitnog, smesnog i tuznog, preterane nostalgije i uzasnih izliva radosti... ne bih ja bila ja a da nema iz krajnosti u krajnost. Zaista mi treba milion postova za sve sto bih htela da kazem, al da krenemo od prvog.

Shpanija, moja mila Shpanija! Navede me put na Barselonu, nicim izazvano. Grad koji sam volela cisto turisticki je postao moja destinacija na duze. Sa prvom posetom 2007. obecavao je i kotirao se kao jedan od top putovanja, turisticki, nikako drugacije nego turisticki. A onda je dosao zivot ovde. Sa toliko lepota a tako puno mana. Gaudi, FC Barselona, Magicne fontane, La Rambla...svakodnevnica. Ne znam da definisem osecanje u jednoj recenici ali definitivno mogu da kazem da je ovo grad koji tako mrzim a prosto ga obozavam! Mnogi kazu da je od ljubavi do mrznje tanka linija i to je mozda i najpotpunija recenica za moje osecanje. Samo je kod mene doslo suprotnim redosledom.



Bila sam tako skrhana, tako nostalgicna, tako nezasticena i tako daleko od svega. Mrzela sam Shapniju, mrzela sam jezik i ljude, specijalno Barselonu, nisam mogla da se pomirim da sam otisla iz Beograda a znala sam da ce mi ovo iskustvo i te kako znaciti u daljem zivotu, kako privatnom tako i poslovnom. I sve je nekako islo na gurku, I'm fine but I'm just not happy. Dosla sam da ga "odradim" i bezim glavom bez obzira. Prolazili su meseci a meni nije bilo dobro, nisam bila srecna. Precrtavala sam dane na kalendaru, ko u zatvoru, bosh sacuvaj. I onda i ta zima, koja me tako nervira, sve sivo i hladno i nista me ne podize, samo spusta sve vise i vise, raspolozenje fijasko.

A onda je nesto kvrcnulo...onda je dosao momenat da popricam sama sa sobom a to je onaj krajnji momenat i cesto je neprijatan. Kada cu ponovo dobiti priliku za ovako nesto? Da li cu dozvoliti da sam u jednom predivnom gradu a da ga propatim? Da li ce Barselona biti jedini grad u kome sam bila a da nece imati meni prepoznatljiv miris? Ne smem to da dozvolim!!! I onda je doslo do preokreta...a i lepog vremena! Pocela sam da primecujem stvari, slusam more, ponovo se iskreno smeshkam i eto ga...Barselona je dobila svoj miris, meni tako bitan!



Nisam imala nameru da ovaj post bude ni patetican ni teatralan, samo su emocije konacno isplivale i mozda je sad zaista pravi trenutak da ih podelim a da objektivno sagledam cinjenice, jer da je vremenski sve propraceno, ovo bi bio jedan tmuran i tuzan blog, a to necemo nikako nikako. ;)

Dobri ljudi, nadamo se spisateljskoj inspiraciji jer ima tu svega sto treba iskuckati i podeliti sa vama a ima i mnogo da se radi, kraj, gran finale, skolica zove, mora malo i da se uci. Ali, mislim da ce opstati, bilo je toliko toga, novih poznanstava, upoznavanja razlicitih kultura i misljenja, putovanja (Ibiza, baby!:)), platonskih zaljubljivanja i konacno srecnih trenutaka. Bura je otisla, a ja sam ponovo zaljubljena u ljubav!!! I to nema veze ni sa osobom, ni sa mestom, ni sa trenutkom, jednostavno i uopsteno u ljubav!

P.S: Pogodite gde putujem sledeci vikend? ;) mali hint: budim se cesto uz njegov miris i posvetila bih mu ako treba jos 1001 post. :)

Necu vas pozdraviti sa "ostanite superishka" jer mi je sad jezivo :D

Dovidjons,
Hri Ort Rasp