El amor mas grande...Madrid part I

Za svoje godine mogu da kazem da sam imala tu srecu da dosta putujem i stvarno je tu bilo fantasticnih putovanja, obavezno nekih sumanutih dogadjaja, a nekad je prosto bilo lepo. Da izdvojim omiljeno ne bi bilo fer prema ostalim putovanjima jer kao sto bi nase zvezde i zvezdice rekle za svoje pesme da su im kao deca, tako ja mogu da kazem za moja putovanja...ali necu to reci...realno! :S  I tako dok sam razmisljala da vam pisem hronoloski, skapirah kako nije to to, "dragi bako i deko, kupam se i suncam...", sta mi nadodje to cu da pisem, pa nek ide zivot. A danas je presudio jutrosnji miris Madrida. :D

Mnogo volim Shpaniju, generalno, od njihovog vedrog duha, nacina zivota do jezika i klime. Madrid je shlag na torti, definitivno! Metropola, guzva, velike zgrade, ogromne avenije a opet ima nesto sasvim diskretno romanticno sto moras da znas da dozivis. Ja mislim da sam u tome uspela.
Dva puta sam bila u ovom savrsenom gradu, dva potpuno drugacija dozivljaja, drugacije drustvo ali identicna energija koju ovaj grad poseduje. Retko kad "osetim" grad i izgovorim "Ovde bih mogla da zivim". Zapravo, mislim da mi se to dogodilo samo u Madridu!

Leto 2010. Sa moje dve drugarice sa shpanskog Majom i Ivanom sam otisla u Valensiju po drugi put u shkolu jezika i malo na plazetu i u provod. Valensija je savrsen grad za letnju zajebanciju sto sam iskusila i na leto 2009. prvi put i bas sam htela da ponovim avanturu, 3 nedelje zeze i mora...najs! Od samo starta smo planirale da odemo na produzeni vikend u Madrid jer one nisu bile i imale su veliku zelju da ga vide a mene nije bilo tesko naterati. :)
Jos iz Beograda sam preko neta nasla neki kul hostel i rezervisala. Provod je od pocetka obecavao s obzirom da se hostel nalazi u ulici Montera. A ulica Montera se nalazi u najstrozem centru Madrida, recimo kao Vasina ulica u Beogradu. A zasto je tako specijalna?! U toj ulici su prostitutke! :) Odlicno! Vec sam videla da cemo steci mnogo prijatelja! :D

U Valensiji smo kupile voz karte, a posto smo sirotinja raja, trazile smo najjeftiniju varijaciju na temu, jer verovali ili ne u Shpaniji su neki vozovi skuplji nego avion a kako i ne bi kad neki i izgledaju kao avion! Na stanici je bio jedan super kul chika koji se toliko sa nama raspricao, nasao nam jeftine karte s tim da u odlasku idemo regionalnim vozom sa kojim put traje malo jache od 6 sati a u povratku super brzim sa kojim se vracamo u Valensiju za 3 sata. Kul! Usput je chika pokushao da nam uvali svoje sinove da se poudajemo, pitao nas sve i svasta o nasim zivotnim pricama, bio je bas sladak, chak i previshe jer nismo bile sigurne da li je prosto fin ili nas vrbuje za neku sektu u kojoj se rituali zavrsavaju orgijama. No dobro, hteli smo da mislimo da je ovo prvo! :)
Doshao dan puta, rano jutro u Valensiji, jos je mrak, na bus stanici mi i dve simpaticne bakice koje su nam se uljudno javile i pitale jesmo dobro. Kazem vam bre, mnogo fin narod ti shpanci! :) Stigosmo na zeleznicku, ja naravno mrzim sebe i ceo svet sto sam morala da ustanem pre podneva, ne znamo gde cemo, jesmo dosle jesmo posle, kaze nam neka teta da za ovaj voz moramo da idemo metroom koji je malo nize. Metroom do voza?! Ajd dobro, krenemo mi tu "malo nize", nidje metroa, ja vidim policijsku stanicu, reko da priupitamo njih oni kazu evo bas ovde dole. Gde se denusmo, sunce ti poljubim. Na kraju pronadjosmo mi metro i odveze on nas negde u predgradje gde je jedan jedini peron, ko Tosin bunar. Srecom ceka voz, pise Madrid. Dobro je! 15ak minuta kasnije, iz vrele Valensije gde je u pola 8 ujutru bilo 33C ulazimo u shatro krsh regionalni voz koji izgleda kao nash najboji medjunarodni. Ali jedini problem je sto smo mi tako oskudno odevene na bratelice i u sorcicima usle u kupe gde je klima raspichena na 19C (e za klimu su ludi u glavu). Kako smo odmah zakucale, meni su se kosti zamrzle, srecom sam ponela neki duks i trenerku koju me je mrzelo da obucem pa sam samo navukla na noge a Ivanu i Maju je bilo mnogo sramota, kao gace da sam skinula do pola! Kad bolje razmislim i mene bi bilo sramota al ajd sad.
Nismo osetile put! Spavale smo vecinu vremena i konacno stigosmo u obecani grad. Zeleznicka stanica Atocha, kao botaichka bashta, bokte!

Tu neka nasa pocetna odusevljenja i ja kao turisticki vodic koji je vec bio u ovom gradu resim da ih prosetam od stanice do hostela...ucinilo mi se blizu! :S 40C nidje lada, a mi raspalile peske ko da nas neko bije po usima. Dogegasmo se nekako do Montere a tamo odbor za dochek, gospodje rade i na onu vrucinu. E to se zove predanost! U hostelu neki cika prica cudan shpanski, dade nam kljuceve od sobe koja je "gore", to je sve od informacija sto smo dobili. A lazem, i nema pusenja u sobi i sifra za internet.
Soba cista, klizava posteljina(kako ja zovem onu lepu belu koja je toliko cista da klizi :)), 3 kreveta, kupatilo i vrata od terase, nista spec. A onda toooootalno odusevljenje!!! Pogled sa terase je fascinantan! Mi smo zapravo na Gran Vii, glavnoj ulici u Madridu gde su sva ona velika svetla, zgrade sa reklamama kao na Times Square-u u NYC, vreva, guzva, automobili...MADRID! Da nije bilo steta ne izaci iz sobe, mislim da bih problejala sva 4 dana na tom balkonu. Od tog momenta, ma sve mi je bilo super.

U hostelu, kafe u Irish stilu, veliko pivo, velika sangrija, sve je veliko i jeftino :) Ima mnoooogoooo mladih i taman kad smo mislili da cemo da se socijalizujemo, ljudi su poceli da odlaze. Da li je moguce da nas vec 2 nedelje bije neki opasni maler, da ljudi beze od nas?! Na plazi u Valensiji trazimo mesto gde ima naaaajvise mladih, dok mi spustimo peskire svi brisnu i ostanu nam parovi i porodice sa decom! Zivot je okrutan prema nama! Tako i ovde, pokupise se i odose a mi mlade ostadosmo sa onim velikim kriglama piva i sangrije da ubijemo tugu. Sutra ce da padne teski shtrapacirung (setnja na moj retardirani nacin) pa bolje da ranije legnemo da budemo spremne za sutra.
Prva stanica, Kraljevska palata, naravno sve peshke, greota da se propusti bilo koji coshak. Sve je tako veeeeliko i glamurozno, samo ne zive tu kralj i kraljica, mosha! Super slike, presto, naravno tozla na sve strane i veeeliko dvorishte sa ludilo pogledom na neku shumicu i deo grada. Tu me napade inspiracija da odpevam a pomalo i zaigram uz Aladinovu pesmu "A Whole New World". Bilo je inspirativno. :)

Dugachka su ovo chetiri dana, ali da vas ne davim odjednom, sutra ce nastavak! Da vas zagolicam, u sledecem postu madridski nocni zivot i susret sa interesantim mladicima, svetski poznata umetnost, bleja u najgotivnijem parku na svetu i shopping, ladies!

Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp