Avanture prepaljene tinejdzerke - prvi od ko zna koliko buducih delova

Proslog vikenda sam OPET bila u Madridu, mosh misliti! :) I stvarno nema smisla da vam opet pricam koliko je to jedan fantastican grad ali da vas ne uskratim nekih detalja, evo jedne simpaticne storije.

Ko je upoznat, ko nije, u slobodno vreme se bavim "uhodjenjem". I ne nisam freak koji juri ljude po ulazima ali za potrebe prijatelja, poznanika i ostalih sam spremna da razradim strategiju dolaska u kontakt sa zeljenim osobama. ;) Nadam se da me zbog ove konstatacije nece apsiti! :) Pored "provodadzisanja", "uhodjenje" je jedna od omiljenih stvari za slobodno vreme i kafe sa drugaricama.

Moja prica je malo ozbiljnija. Sto bi moja draga drugarica Rajka rekla "Pa ti si podigla uhodjenje na visi nivo!" :D Ovog puta, na tapetu je bio celebrity!  Doduse, kako za koga, verovatno pola vas koji citate nikad culo za njega. U Shpaniji, trenutno jedna od najtrazenijih mladih glumaca je gospodin Mario Casas.

Kome ne zvuci poznato, to je simpaticni dechkic iz serija kao sto je nama dobro poznata "Pakov svet" u kome igra ulogu Aitora a ima jos nekih serija koje se kod nas nisu prikazivale. Igra i u dosta shpanskih filmova kao sto su "Mentiras y gordas", "Fuga de celebros", novi film ( btw oooodlican) "Grupo 7" a mozda najprimamljiviji je "A tres metros sobre el cielo" ili ti po naski "Tri metra iznad neba". Prava limunada za devojcice, a i za decake koji to vole. On mlad, pohotan i divljak na motoru, ona sofisticirana, mamina devojcica iz privatne skole, tamte vamte, oce nece, na kraju se mnogo vole i svega tako necega. Al film je pravi, "Notebook" varijanta! Ko nije gledO, za ovo leto je to MUST! (sad zvucim kao ovi novokomponovani modni blogeri) Kao krajnje objasnjenje ko je Mario, to je onaj mali sto je uvek bez majice!

Sad kad ste spoznali predmet "uhodjenja" vreme je da predjem na stvar. Tako ja, kao i svaka napaljena tinejdzerka pratim na tviteru doticnog gospodina, kao i njegovu uzu i dalju familiju, jerbo uvek sam bila temeljna. Dosadni tvitovi tipa "Hvala na podrsci vas 5000000 devojcica", "Pogledajte moj novi film, najbolji je koji je iko do sad snimio", "300 milijardi gledalaca za nedelju dana" i ostala preterivanja ali vrlo cesto se provlaci jedan tvit koji mi je posle par puta nekonstatovanja zapade za oko. "Esta noche con amigos @bosquedasmeigas" ("Veceras sa prijateljima u @bosquedasmeigas"). Resim ja kao i svako normalan (?!) da proverim sta je to Bosque das Meigas i vrlo brzo saznam (jer sam PRO) da je to bar/club u Madridu koji drzi Mariova sestra Sheila, takodje moja tviter prijateljica. Naravno, kao i svako normalan (O.o) resim da na mom vec isplaniranom vikendu u Madridu, highlight bude i poseta ovom klubicu. Pripreme su bile naporne i ozbiljne, ali sve je govorilo da ce uroditi plodom. Ipak je svakog bogovetnog vikenda tamo i sluzi pice za barom, bleji kao i svako drugi sa ortacima, pusta mjuzu i tako te stvari. A sta uraditi kad se susretnem sa njim? Nikako nesto tipa jaooo jel mozemo da se slikamo, jaoooo pa ti si Mario, jaoooo sta god sto rade devojcice kad vide predmet prepaljivanja. Mora da bude cool! Kao pojma ne znam ko je, samo neki random lik, a ja sam izgubljen prokleto neodoljiva strankinja koja mu trazi upaljac! :DDDD Sta drugo uraditi?! Najverovatnije pasti u nesvest, ali po svoj prilici pobeci glavom bez obzira! Naravno kao i svako normalan! (-.-) Ponestaje mi ovih emotikona.

Nedelju dana pred put, vidim ja na TVu da je poceo filmski festival u Malagi. Sve lepo bajno sjajno, a onda najava za nastavak filma "Tres metros sobre el cielo" koji se zove "Tengo ganas de ti" i koji ce doziveti premijeru 22.juna u Shpaniji. Jao ja sva srecna, jedva cekam nastavak, jer sam knjige vec procitala ( da da postoje i knjige, italijanskog pisca Federika Moce). Najavljuje lepa reporterka pres konferenciju protagonista i sve to ja previdim zbog neopisive srece zbog drugog dela filma i sto cu biti u Shpaniji da ga pogledam. Par minuta kasnije, gorepomenuta sestra, na tviter stavi "Odluceno je, Mario i ja idemo 26,27,28.aprila u Malagu na festival"! FLJAAS!!! To je bas vikend kada strategija treba da se sprovede u delo! Jeza, neopisiv smor i osecaj da nisam uspela u onome sto najbolje radim rashiri se mojim mozgom za tili cas. Kako nisam to predvidela????? Ali, ali, ali, kao jednom detaljisti u ovakvim situacijama, nije mi promaklo da oni ostaju do 28.aprila (THE DAY) sto moze da znaci i da se vracaju preko dana a uvece proslava festivala ili sta vec u klubu! HA! Nista da mi promakne! :D Nada nije umrla i ja sam sa velikim entuzijazmom otisla na put.

U Madridu kisa kao nikad u zivotu i 9C. Smrz, nema volje za zivotom a ne za shetnjom, ali drzi to da je akcija uskoro pocela. Spremimo se mi, subota vece, ladnooo ko u Beogradu zimus, u metro pa u kraj Moncloa. Outfit totalno casual, a spreman jos u Barseloni. ;) Izasle iz metroa, vetar duva ko na motoru ali nista nas nece spreciti. Mobilni nas naviga di cemo, jer pojma nemam de sam se denula. Kaze jos 100m napred pa desno. Cuka 300 na sat, ne znam ni sama zasto, dlanovi mokri, znojim se kao da je napolju 40 a ne 4C, premotavam strategiju da nesto bosh sacuvaj ne zaboravim, zadjem za cosak i...

...ZATVORENO!!! Spustene resetke, unutra zive duse nema, cak ni konobari koji se kao spremaju da otvore! Nista, corak, mosha, prc!!! E pa lepo, gazdarica nije tu a oni resili da bas od svih dana u godini kada ja treba da uhodim, oni ne otvaraju!!! Pa breee... baksuz zivi rodjeni!!! Razocarenju kraja nema, a kapiram da ste se i vi smorili, realno ocekivali ste neki obrt tipa "Mario Casas postao srpski zet" ali nazalost naslovna strana Glorije ce morati jos da me ceka, jer su ovog puta moje moci zakazale. Shvatila sam da moram ja jos mnogo da ucim o uhodjenju i da ako sam apsolvirala ove realne ljude, ovi imaginarni moraju da se doradjuju, nisu neuhvatljivi, al su teski za te ekspedicije. Uostalom, duboko sam htela da verujem da je on ipak u Malagi i tog nesrecnog 28.aprila, sto se na kraju ispostavilo kao tacno. Nema veze, ovako je i bolje, mozda je mali i smrdi! :D Da ne razbijamo iluziju o savrsenom frajeru na motoru koji je ideal svake zene, bad boy sa srcem devojcice.

Ali ako ste mislili da odustajem, gresite dragi moji ili me uopste ne poznajete! Kao sto vidite ja u Madrid ko do Maxija. ;) Biti cete obavesteni il sto se kaze To be continued... :)

Do skoro, pusa ko Barselona!

Hri Ort Rasp

Aquí no hay quien viva/ Moje drage komsije

Ne brinite, necu da pisem o seriji (puke), ali morate da mi oprostite sto ovaj post posvecujem upravo mojim dragim komsijama, zasluzuju da budu pomenuti!

Ako ste mislili da pojave kao u navedenoj seriji postoje samo na TVu e pa gadno ste se zeznuli. A moj ulaz je pravi dokaz. Daklem, kada sam dolazila u Shpaniju, znala sam da shpance bije glas da su glasni ali nisam znala da se oni prosto dovikuju, ma deru se brate mili i kad te pitaju kako si!

Lepa ulica u uzem centru grada, drvece, zelenilo, cesto okupana suncem, pticice cvrkucu, tri broja zgrade dele jedan ulaz, stepeniste levo, stepeniste desno, svako vodi u drugi deo zgrade a unutra sve sami ludaci i napismene dijagnoze. Jeste, to je moj ulaz, moje staniste poslednjih nekoliko meseci.

Ja prosto nemam adekvatne reci da opisem svoj komsiluk ali eto potrudicu se pa da krenemo redom.

Oko mene je mnogo stanova, ispod i iznad takodje, odredjene komsije ne mogu tacno da lociram ali znam da su mi veoma blizu. Ja imam tu ludu srecu da mi prozor sobe gleda na svetlarnik gde se obicno kljucne stvari uvek i cuju. Pored moje sobe na svetlarnik gledaju u kujna i klonja a nazalost Sashka (cimerka) i njena soba nemaju tu privilegiju ali svakako imaju svoju pricu.

Nas svaki dan pocne ovako: Sashka ustane oko 7 i sprema se za skolu. Hor kasljanja, duvanja nosa, podrigivanja i prdenja pocinje njoj za dobro jutro iz svetlarnika kada udje da skuva svoju prvu jutarnju kafu razbudjushu. To tako potraje oko sat vremena kad ona orna i lepo probudjena krece na casove. Oko 10-11 sati ustajem ja, ranoranioc od malih nogu. Mene tacnije probude deca, uzrast 5-7 godina, koja se maximalno trude da mi dan pocne s leve noge i onako milosno kako to samo decica znaju urlaju iz petnih zila, jer bas u tom periodu mora neko nekom da otme lutku, umoci prst u kornfleks ili se ispishki u sok od jabuke. Kada savladam bes i ustanem iz kreveta a nije mi do zivota, krece "strugara" iznad glave jer komsija mnogo voli da pomera namestaj, a mozda mu se samo feng shui menja iz dana u dan...u njegovom slucaju iz minuta u minut. Posle razbudjuse i ja da nesto chalabrcnem, a iz kuhinje se siri miomiris kao da nam je u dnu zgrade kineski restoran. Mirisi se shire sve do kasno uvece, kada na scenu stupaju mladi i vrlo seksualno aktivni parovi. Za laku noc.

Ali pored svih navedenih situacija, ja ne mogu da ne izdvojim par omiljenih mi likova iz zgrade pa cu to i uraditi.

Mocart Baka

To je jedna gospodja koja deli zid sa Sashkinom sobom, ima izmedju 80 i 85 godina al se dobro drzi. Jedna je od onih sto vole da gvirnu kroz vrata kad se otvore neka druga na spratu, jer ne bi bilo dobro da propusti ko je koliko puta koristio lift danas, kako kaze cesto se kvari pa ne bi bilo dobro da ga mnogo koristimo. Inace zivim na 7. spratu a ona ne izlazi vise od jednom nedeljno iz kuce. Doduse, za liniju su stepenice idealno resenje. Bakina uza specijalnost je kidanje Sashkinih zivaca sa klasicnom muzikom od 23.30 pa do kad se gramofon ne umori. Kadkad zna i da zasvira na klaviru sto je specijalna poslastica. A nakon svirke ide filmski maraton do duboko u noc, po soundtracku filma bi se reklo da su u pitanju old school horori. Sta ce baka kad voli!

Mladost ludost

Ovde spada jedan mladi par koji je zapanjujuce potentan! Daklem njihove seksualne aktivnosti bi mogle slobodno da se mere za Ginisa ako ne to bar da im se da neki orden Kralja ili nesto tome slicno. Oni zive u levom delu zgrade ali im je san naslonjen na nas hodnih i dnevnu sobu, pa cak delimo i terasu, srecom pregradjenu trskom jer nisam sigurna da bih volela da vidim sta se krije iza shiblja. Mnogo vole da slusaju muziku, nekad dobru a nekad Pit Bulla. Njena uza specijalnost je da se histericno smeje i vrsika a njegova da mu zagori rostilj na terasi kad su nama otvorena vrata.

Deka sa shestog

Ovog deku apsolutno svaki put sretnem u liftu. Sudbina. I nemam nista, ama bas nista protiv njega samo moram da pomenem kako mi uvek prokomentarise lak na noktima. Uredno se javi, pita kako sam i da svoje skromno misljenje o boji laka koji sam taj dan stavila. Presimpatican je i surovo iskren.

Gospodar tockova

Covek u stanu iznad nas, malo pre pomenuta strugara. Odnosno nije strugara, nego ne znam kako se kaze to kad kao da si u fabrici drvenog namestaja. Mozda fabrika drvenog namestaja?! Enivej, gospodin je malo glomazan (150+ kg) i mislim da je ceo stan stavio na tockove, jer toliko drlja sa istim da ja stvarno cesto pomislim da ima neku radionicu gore, prosto mi je nemoguce da neko moze toliko puta u sitno minuta da pomeri stolicu ili neki deo namestaja. On me bas nervira! A i ima elektricne roletne koje su jako bucne. I glupe fore.

Komsija nazdravlje!

Moj licni favorit! Meni je ovog coveka toliko zao da ne pamtim da mi je bilo toliko zao nekoga koga nit sam videla nit znam ko je. On toliko kija, da ce jednog dana da iskija mozak kroz nos. Ali onako, bas, iz dubine duse, kao u crtacima i komedijama. Ja sam sve vise ubedjena da je covek alergican na nesto u svojoj blizoj okolini. Nemoguce je toliko kijati. I to mu se uvek prepozna uvek tonalitet, nikad ga ne bih pomesala sa nekim drugim. Toliko saosecam sa njim da svaki put kad kine onako utiho, skoro u sebi, sa uzasnom tugom u glasu kazem "Komsija, nazdravlje ti bilo!"

Cihu cihu

Mlada porodica sa decom izmedju 1-5 godina koja mi majku majcinu sa jednom te istom pesmicom svaki dan popodne kad treba da idu da dremnu. Cihu cihu, pa cihu cihu!!! Izludeh!!!

Majka i cerka

Majka ima jedno 90 s obzirom da sam cerku videla i da ima jedno 65-70. Gospodja Staramajka je gluva ko top!!! I cera mora da se dovikuje sa njom za sve i svja. A veruj te mi ima svega, od moras to zeleno da jedes jer je zdravo preko zasto nisi pustila vodu u wc-u. Gospodjina uza specijalnost je da ne cuje interfon kad joj cerka zvoni bar jedno pola sata.

Ima ih jos, al ce post da izgubi svaki smisao. Nadam se da vam je komsiluk bar upola zanimljiv kao meni. A sad if you'll excuse me idem da turim neki lak, da se ne zamerim deki sa shestog.

Dovidjence do skoro,

Hri Ort Rasp


 

RESURRECTION

Ja sam potpuno zaboravila!!! I zbog toga mi je jako zao...a materijala je toliko!!! Svima se duboko izvinjavam, a znam da sam imala shacicu postovalaca :)

Da previse ne akcentujem izvinjenja i zalopojke ja cu preci na stvar!

HIPS DON'T LIE!!! Kretenski naziv za blog, no sta je tu je, necemo ga menjati, pravicemo brend. ;)

Pa ne znam ni odakle da pocnem. Posle 7,5 meseci zivota u Barseloni, nakupilo se svega i svacega, bitnog i nebitnog, smesnog i tuznog, preterane nostalgije i uzasnih izliva radosti... ne bih ja bila ja a da nema iz krajnosti u krajnost. Zaista mi treba milion postova za sve sto bih htela da kazem, al da krenemo od prvog.

Shpanija, moja mila Shpanija! Navede me put na Barselonu, nicim izazvano. Grad koji sam volela cisto turisticki je postao moja destinacija na duze. Sa prvom posetom 2007. obecavao je i kotirao se kao jedan od top putovanja, turisticki, nikako drugacije nego turisticki. A onda je dosao zivot ovde. Sa toliko lepota a tako puno mana. Gaudi, FC Barselona, Magicne fontane, La Rambla...svakodnevnica. Ne znam da definisem osecanje u jednoj recenici ali definitivno mogu da kazem da je ovo grad koji tako mrzim a prosto ga obozavam! Mnogi kazu da je od ljubavi do mrznje tanka linija i to je mozda i najpotpunija recenica za moje osecanje. Samo je kod mene doslo suprotnim redosledom.

Bila sam tako skrhana, tako nostalgicna, tako nezasticena i tako daleko od svega. Mrzela sam Shapniju, mrzela sam jezik i ljude, specijalno Barselonu, nisam mogla da se pomirim da sam otisla iz Beograda a znala sam da ce mi ovo iskustvo i te kako znaciti u daljem zivotu, kako privatnom tako i poslovnom. I sve je nekako islo na gurku, I'm fine but I'm just not happy. Dosla sam da ga "odradim" i bezim glavom bez obzira. Prolazili su meseci a meni nije bilo dobro, nisam bila srecna. Precrtavala sam dane na kalendaru, ko u zatvoru, bosh sacuvaj. I onda i ta zima, koja me tako nervira, sve sivo i hladno i nista me ne podize, samo spusta sve vise i vise, raspolozenje fijasko.

A onda je nesto kvrcnulo...onda je dosao momenat da popricam sama sa sobom a to je onaj krajnji momenat i cesto je neprijatan. Kada cu ponovo dobiti priliku za ovako nesto? Da li cu dozvoliti da sam u jednom predivnom gradu a da ga propatim? Da li ce Barselona biti jedini grad u kome sam bila a da nece imati meni prepoznatljiv miris? Ne smem to da dozvolim!!! I onda je doslo do preokreta...a i lepog vremena! Pocela sam da primecujem stvari, slusam more, ponovo se iskreno smeshkam i eto ga...Barselona je dobila svoj miris, meni tako bitan!

Nisam imala nameru da ovaj post bude ni patetican ni teatralan, samo su emocije konacno isplivale i mozda je sad zaista pravi trenutak da ih podelim a da objektivno sagledam cinjenice, jer da je vremenski sve propraceno, ovo bi bio jedan tmuran i tuzan blog, a to necemo nikako nikako. ;)

Dobri ljudi, nadamo se spisateljskoj inspiraciji jer ima tu svega sto treba iskuckati i podeliti sa vama a ima i mnogo da se radi, kraj, gran finale, skolica zove, mora malo i da se uci. Ali, mislim da ce opstati, bilo je toliko toga, novih poznanstava, upoznavanja razlicitih kultura i misljenja, putovanja (Ibiza, baby!:)), platonskih zaljubljivanja i konacno srecnih trenutaka. Bura je otisla, a ja sam ponovo zaljubljena u ljubav!!! I to nema veze ni sa osobom, ni sa mestom, ni sa trenutkom, jednostavno i uopsteno u ljubav!

P.S: Pogodite gde putujem sledeci vikend? ;) mali hint: budim se cesto uz njegov miris i posvetila bih mu ako treba jos 1001 post. :)

Necu vas pozdraviti sa "ostanite superishka" jer mi je sad jezivo :D

Dovidjons,
Hri Ort Rasp


 

El amor mas grande...Madrid part III-final

Dok su nam nashi mladjani udvarachi josh uvek bili glavna tema i tog jutra, polako smo se uputile u chuveni madridski trougao umentosti, muzeje El Prado, Reina Sofia i Thyssen Bornemisza.

El Prado na shpanskom jeziku znaci livada ali prvenstvena asocijacija je muzej od svetske vaznosti i sa kolekcijom umetnickih dela od neprocenjive vrednosti. El Greko, Goja, Ticijan, Velaskez samo su neka od vrhunskih imena umetnika cija dela krase zidove ovog muzeja.

Muzej Kraljica Sofija (Reina Sofia) je fenomenalni muzej nesto modernije umetnosti, vecinom umetnosti 20.veka. Poseduje dela Pikasa, Dalija, Miroa i mnogih drugih a kao jedno od najpoznatijih je svakako Pikasova "Gernika" i moram da pomenem moj licni favorit Dalijevu sliku "Veliki masturbator".

Muzej umetnosti Tisen-Bornemica (Museo Thyssen-Bornemisza) je jedan od najznačajnijih muzeja privatne kolekcije slikarstva u svetu, sa slikama koje datiraju iz doba romanike i gotike. Baron Hans Hajnrih fon Tisen-Bornemica (1921-2002) bio je vlasnik jedne od najvećih kolekcija zapadne umetnosti. Povezivan je sa nacistima ali njegove direktne veze sa njima nikada nisu dokazane.

Eto, nemojte posle da kazete da ovaj blog nema i edukativnu notu! ;)

Prvi na nashoj listi je bio Prado. Kao i svi mucheni studenti bile smo presrecne sto smo uz Euro 26 (Bog ih blagoslovio) uspele da udjemo za dzabe. Iako sam laik za umetnost sasvim sam sigurna da sam njen veliki postovalac i uzivalac. Srecna sam sto imam to svoje nestrucno ali sa jedne strane romanticno i naivno tumacenje dela. Mozda ne znam koja je slikarska tehnika u pitanju i da li je restauirana ili ne ali sam svakako primetila lik Isusa sa Rey Ban aviaticarskim naocarima na Van Gogovim "Suncokretima" . :D Jako su mi interensantni mladi umetnici koji su dobili dozvolu od uprave muzeja i koji stoje pored svojih shtafelaja i rade kopije poznatih dela, koliko su samo verodostojna i koliko ne bih imala pojma da nisu prave. Ima ih mnogo po celom muzeju i svaki radi veoma precizno i predano. Nismo ni osetile da smo vise od 3 sata provele unutra i vreme je bilo da odemo u Kraljicu Sofiju.

                                  Mi ispred Prada

I opet, studenti izvolite, za vas je gratis! E moja Srbijo, dva muzeja medju najpoznatijima na svetu su nam omogucila da vidimo ovakve jedne postavke besplatno a nama ni Narodni muzej ne radi toliko godina pritom su kustosi toliko ljubazni da kad sam im zatrazila pomoc za maturski rad u srednjoj skoli samo sto me lopatom nisu istornjali napolje. Al bolje da ne pocnem... Reina Sofia je mojoj sofisticiranoj njuski mnogo bliza a kao sto sam vec pomenula tu se nalazi i jedno od mojih omiljenih dela "Veliki masturbator". Hard Core poezija za moje ochi! Tu je i nezaobilazni Pikaso i naravno Huan Miro koji je za mnoge totalno neobjasnjiv cija su dela slicna kao i bilo kog trogodisnjeg deteta a za mene vrhunac mastovitosti. Moguce je da samo zelim da mislim, posto ja crtam kao dete iz obdanista, da se u meni krije jedan takav velemajstor kao sto je Miro. Hahahahahhaha :D

                       "Veliki masturbator" i ja <3

Vec preumorne od tolike setnje, sele smo u bastu muzeja koja je veoma simpaticna, mirna i zelena i uzivale smo u toj umetnickoj tisini jos neko vreme. A onda skapirale da pada mrak da je skoro 8 sati i da necemo stici da obidjemo Tisen. :( Ja sam ga obisla sa Tijanom kad sam bila 2007. i zaista je prelepo, ali na ovom putovanja nazalost necemo uspeti da ga vidimo. Ali gledale smo to sa vedrije strane, moramo ponovo da dodjemo u Madrid! :D
Povratak u uber hostel na sangriju i pivce je bio isto tako primamljiv. Sele smo pored prozora, vecerale i pomno pratile radnje komsinica sa ulice i preracunavale koliko je koja popularna i koja najnapornije radi! ;) Zabavno! :D Dok sam ja prezivala vrhunsku klopu i pijuckala sangriju Gitana i Majche su opalile po futbolinu (stoni fudbal na shpanskom) i ubrzo su im se pridruzili sanker i njegov mladji brat od 11 godina :D Pala je i prva opklada, ko izgubi mora da se provlaci ispod stola. :D Naravno, devojke su pukle kao zvechke ali nisu isposhtovale opkladu. Svakako smo stekli nove prijatelje, KONACHNO! :D Makar to bio i dechachic od 11 leta. Dobile smo chak i ponudu da izadjemo sa shankerom i njegovom ekipom to veche, ali ma koliko primamljivo zvucalo, znale smo da sutra putujemo i da moramo da se pakujemo. U toku vecheri, sedela sam na balkonu, upijala pogled da mi se dooobrooo ureze u glavu, tako da kad god zazmurim mogu da ga vidim i da uzivam. A kada smo legle da spavamo, pocela je ozbiljna debata o Husi i Ljubi iz cuvene grupe Beat Street i pesmi "Opsesija" koje nikako nismo mogle da se setimo kako pocinje a bila mi je toliko na vrhu jezika. Mislim da smo probudile pola hostela koliko smo se cepachile od smeha a pogotovo kada smo se vec umirile i polako tonule u san ja sam skocila kao oparena i pocela da se derem " Cudne se stvari desavaju u poslednje vreme, od kad sreo sam te sve tama prekrila je...". Eeee mislim da sam se tako smejala mozda jos jednom u zivotu. :D

Rano smo se odjavile iz najkuljeg hostela sa najkuljim pogledom i najkuljim komsinicama i sa nasim rancima i gomilom kesa iz vrlo plodnog shoppinga zaputile se do mog potencijalnog fakulteta na drugi kraj grada i u park Retiro. Potencijalni ali nesudjeni fakultet smo lako nasli, ja se malo slikala i vrlo brzo smo se zaputili u savrseni blejacki park Retiro. Ljudi moji, tamo je takva bleja, pa takvo neshto nisam nikad dozivela. Prvo, ako ste gledali bilo serije Pakov svet ili Seranove ili jos neku bash spansku, pa bar 5 epizoda je snimano bash u ovom parku. On je OGROMAN! Ima jezero sa zlatnim ribicama na kome ljudi veslaju u svojim slatkim chamcima, sa divnom fontanom i mnooogoooo zelenila. Vozikale smo se i mi u camcu, naravno ja sam veslala dok su gospodjice uzivale, mada sam i ja uzivala iako je bilo oko 40ak stepeni. Tu smo provele ostatak dana i na kraju krenule nazad za Valensiju, ponovo na gotivnu stanicu Atocha i njihovu unutrasnju dzunglu.

                                   Park Retiro

Specijalno iznenadjenje je bio taj chuveni brzi voz koji zaista izgleda kao avion. Sedista su toliko velika da moze troje da sedi na jednom, izmedju su neki dugmici za koje mi verovatno treba poseban fakultet da bi skapirala sta je sta i teta koja je stjuardesa ili kako se to vec zove za voz koja ti udeli ganc nove slushalice koje ti lepo uturish u jednu jupicu i onda slusash radio, muziku, emisije ili film koji se trenutno pushta na TVu. Ehehe vidish ti to! Zaista ne znam kad je proshlo 3 sata, mi smo se vratili u Valensiju i zakljuchile da su ova 4 dana definitivno bila jedna od najlepshih 4 dana u nashim zivotima. Srce mi je bilo puno! :)
Da sluchajno ne zaboravim, shoppinga je bilo i to toliko da smo sledeca 3 dana u Valensiji, koliko smo imali do povratka za Beograd jele na kashichicu za kafu al je najbitnije da smo Gitana i ja kupile knjige nashih zivota, biografije fudbalera Fernanda Torresa i Gerarda Piquea. Dovoljno je da kazem, da iako je knjiga na shpanskom, prochitala sam je za 3 dana, tacnije vecinu u vozu u povratku za Valensiju. :)


Ako ikad budete u prilici da posetite Madrid, bez razmisljanja uchinite to, nadam se da ce moje ushicenje i moja opsesija ovim gradom bar malo da se prenese na vas i da cete uzivati bar upola koliko ja u njemu uzivam, i tad ce vam biti sjajno. Toliko za ovo putovanje u Madrid, bice jos govora o njemu samo drugo drustvo i totalno drugaciji dojam, i dalje ista energija, naravno! Sledeci put idemo u malo hladnije krajeve...Poljska! :D


Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

El amor mas grande...Madrid part II

Ostadosmo mi jos neko vreme u Kraljevskoj palati, uhvatio nas neki zen u onom dvoristu, leeeepooo vreme, bas nam je bilo sve potaman. Ali, malo je vremena a jos toliko stvari treba videti. Ivana ili kako mi volimo da joj tepamo, Gitana (svi koji ste odgledali bar 4 minuta Kasandre znate da je to ciganka na shpanskom) je bila ludo zaljubljena u Raula, fudbalera Real Madrida i izrazila je zelju da idemo da vidimo njihov stadion Santiago Bernabeu, mada sve to dok nije otkrila chari Gerarda Piquea, opet kako mi volimo da mu tepamo Piki, i pocela da navija za pravi klub... khm khm... FC Barcelona :DD Enivej, zapucasmo mi na Bernabeu metroom. Ja gajim posebne simpatije prema madridskom metrou posto tako savrseno funkcionise. Neces ga duze od 4 minuta cekati osim ako nije neki kvar, a onda cekas do 8 minuta i jos dobijes izvinjenje. Odlicno!

Stigosmo na stadion sa velikom nadom da cemo uci i malo ga obici, slikati se kao i onih 300 japanaca ispred ulaza i mozda malo na kvarnjaka cupnuti trave sa terena, mada mi nikad nije bilo bas jasno zasto to ljudi rade?! Ispred, na svakih 5 metara stoje mladi romi (molim za politicku korektnost!) sa hrpom nekih upitnika u ruci. Prisla nam jedna slatka devojcica i krenula da nam objasnjava kako se skupljaju potpisi sa neku dobru stvar ne mogu da se setim tacno koju, ali recimo "spasimo romsku kulturu u Shpaniji" i krece simpaticnu pricu, ajde potpisite svaki glas je bitan, naglasite iz koje ste zemlje...Bilo je to prijatno caskanje, mi potpisasmo a onda "Donacija je koliko date, 20,30,50e koliko imate!" !!!!! Eeeeeeeeeeeeeej, pa to moze da spasi jedno africko selo a ne romsku zajednicu!!! Jedva izvukosmo zivu glavu, napali nas ali potpisali ste morate da date pare, ko nam je kriv kad smo dobre duse, spashavamo svet! Bosh' sachuvaj! Ja onako iznervirana kako zamalo da nas zeznu kad smo naivne kao seoske mlade, prilazim pultu da nam kupim ulaznice za obilazak a tamo chika krajnje revoltiran shto ne moze da se sporazume za gomilom japanaca koji se samo smeskaju i vichu YES YES. "3 karte, molim vas!", "55e!" SHTA JE SA NARODOM! Oni su totalno ludi! Njima 50e ko da ima malo nize da se nabere. Uzas! Lepo smo se mi slikali ispred stadiona i to iz vise uglova i vratismo se u centar, u komsiluk kod nashih prijateljica noci koje su mukotrpno radile na onu zaropechinu. Ah, ko izmisli onaj balkon, svaka mu chast. Iako smo bile mrtve totalno, veche je bilo kao stvoreno za Fiesta en Madrid!! Wooo Hooo!! :DDD

Zene ko zene, dva sata spremanja, ali gde da idemo?!Setim se ja da mi je Tijana, moja najbolja drugarica koja je zivela u Madridu nekoliko godina i kod koje sam dosla prvi put u ovaj fantastichni grad, pricala za izvesni kraj Alonso Martinez ili neshto slichno gde su kao lude zurke i mnogo klubova. Nadjoh ja to na karti, blizu nas je i chiquitas zapucashe u ludilo noci! :D Usput tolikoooo mladih ljudi, toliko je pozitivne energije, svi idu u tom pravcu, sve je obecavalo! U jednom momentu smo se nasli, tu gde je mapa rekla, ali je bilo kranje crno i pusto i samo par ljudi koji dele flajere za zurke. Simpatichna stvar je da u celoj Shpaniji, postoje ti nocni promoteri koji ti daju flajere sa kojima mozes ili za DZ da udjes u klub ili da platish ulaz ali da mozesh da uzmesh pice  u vrednosti od 10e. Uzeli smo dva flajera za klub BOOM! i Independence. Tacno su jedan preko puta drugog. Ispred Independence-a neki urbani mladi ljudi ulaze, pa se i mi uputismo tamo. Nismo platili ulaz ali je obezbedjenje zaustavilo Gitanu jer su mislili da je maloletna! HAHAHAHAHAH a ona najstarija od nas! Morala je da pokazuje pasosh, al su je pustili na kraju mukicu. :) Unutra djuskanje, bash fin klubic, chudna svetla, svi imaju neke urbane frizure, sheshirice, dechaci sa pantalonicama koje vise na guzi kao da su se upravo olakshali a devojcice sve liche na La Roux.

Ali, klima, ljudi moji oni drze klimu na -5, ja stvarno ne znam kako oni izdrzavaju, napolju je u svakom momentu preko 30C a onda udjes bilo gde, u glupi autobus i moras da obuches dux! Tako je bilo i ovde, ja sam se totalno skochopizdila! Posto su pushtali indie, Majche nam se iskakala, popila pivce i onda smo reshile da vidimo i drugi klub, BOOM!. Kako smo ushle unutra, vec je nekoliko ochiju bilo uprto u nas ali mi smo definitivno mislile da gledaju iza nas, jer jelte poucene iskustvom od prethodnih "beganija" ljudi od nas, svaka socijalizacija je delovala nemoguce. Medjutim, Maja primeti grupicu momchica IZRAZITO mladih koji gledaju u nashem pravcu i spremaju se da napadnu. Ama, samo shto nam je to rekla pored nas se stvorishe 4 dechkica i kao diskretno djuskaju. Prvi je skupio cojones jedan maleni koji je prishao meni, totalno shmekerski, sa toliko samopouzdanja i zatrazio mi cigaru. Ja mu dam jednu iz kutije a on kao odushevljen shta je ovo, odakle je ovo, kao da sam mu dala shifrolarizator a ne cigaru. Izvini se on shto je "neuchtiv" i kaze ja sam Ariel. HAHAHAHHAHAAHHAHAHA pa on se zove kao Mala Sirena...ili prashak za vesh. :D Od onog latino macho stava, pretvori se u jednu dushicu dragu sa kojom sam provela dobar deo prichajuci o tome kako je on iz Izraela, kako zivi ovde vec dugo, o Srbiji, sve u svemu prijatan mladjani dechak od 19 godina. Majko mila, dobro je za to se vec ne ide u zatvor. Sa druge strane, Gitana je imala svoju muku sa presimpatichnim Argentincem koji je frishko napunio 18 godina (dobro je ni za to se ne ide u zatvor). Iako je bio prenavalentan, mi smo mu se svi toooliko smejali, na koje je sve nacine on pokusao da smota Gitanu. Ulepshao nam je veche totalno. Toliko se jadan trudio da je nagovori da ga poljubi ali ona se nije dala. Na stranu shto se dechetina za prste lepi, mali je on za nas matore tete. Ali svaka mu chast na upornosti i toj borbenoj predanosti da je nekoliko puta odlazio i dolazio u nadi da ce popustiti. Pravo da vam kazem u svoj toj slatkoci umorio nas je poprilichno, pogotovo Gitanu a i onda je prosto shvatio da treba da odustane i ode sa ortacima i naduva se. Ne brinite, kulturno su nas ponudili da se pridruzimo ali smo mi morale da ih odbijemo i krenemo ka nasem kul hostelu i pogledu sa terase! Ako nista, ulepshali su nam veche. :D

Nocni zivot u Shpaniji je nenormalan, a pogotovo nemoralan. :P Mi se hvalimo da je Beograd Meka i Medina za clubbing, ali treba izaci tamo i doziveti to! Tesko mi mozemo da pratimo taj tempo, pogotovo shto se negde diskoteke otvaraju tek u 4 ujutru, brate mili! Dosta je partijanja, sad treba malo posvetiti vremena i umetnosti s obzirom da je ovo grad koji je po mom misljenju i sam jedno veliko umetnichko delo!

P.S: Gitana, nadam se da se ne ljutis shto sam iznela neke detalje u etar, ali dobar si ti chovek, znam da necesh! :*

Do sutrashnjeg nastavka!

Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

El amor mas grande...Madrid part I

Za svoje godine mogu da kazem da sam imala tu srecu da dosta putujem i stvarno je tu bilo fantasticnih putovanja, obavezno nekih sumanutih dogadjaja, a nekad je prosto bilo lepo. Da izdvojim omiljeno ne bi bilo fer prema ostalim putovanjima jer kao sto bi nase zvezde i zvezdice rekle za svoje pesme da su im kao deca, tako ja mogu da kazem za moja putovanja...ali necu to reci...realno! :S  I tako dok sam razmisljala da vam pisem hronoloski, skapirah kako nije to to, "dragi bako i deko, kupam se i suncam...", sta mi nadodje to cu da pisem, pa nek ide zivot. A danas je presudio jutrosnji miris Madrida. :D

Mnogo volim Shpaniju, generalno, od njihovog vedrog duha, nacina zivota do jezika i klime. Madrid je shlag na torti, definitivno! Metropola, guzva, velike zgrade, ogromne avenije a opet ima nesto sasvim diskretno romanticno sto moras da znas da dozivis. Ja mislim da sam u tome uspela.
Dva puta sam bila u ovom savrsenom gradu, dva potpuno drugacija dozivljaja, drugacije drustvo ali identicna energija koju ovaj grad poseduje. Retko kad "osetim" grad i izgovorim "Ovde bih mogla da zivim". Zapravo, mislim da mi se to dogodilo samo u Madridu!

Leto 2010. Sa moje dve drugarice sa shpanskog Majom i Ivanom sam otisla u Valensiju po drugi put u shkolu jezika i malo na plazetu i u provod. Valensija je savrsen grad za letnju zajebanciju sto sam iskusila i na leto 2009. prvi put i bas sam htela da ponovim avanturu, 3 nedelje zeze i mora...najs! Od samo starta smo planirale da odemo na produzeni vikend u Madrid jer one nisu bile i imale su veliku zelju da ga vide a mene nije bilo tesko naterati. :)
Jos iz Beograda sam preko neta nasla neki kul hostel i rezervisala. Provod je od pocetka obecavao s obzirom da se hostel nalazi u ulici Montera. A ulica Montera se nalazi u najstrozem centru Madrida, recimo kao Vasina ulica u Beogradu. A zasto je tako specijalna?! U toj ulici su prostitutke! :) Odlicno! Vec sam videla da cemo steci mnogo prijatelja! :D

U Valensiji smo kupile voz karte, a posto smo sirotinja raja, trazile smo najjeftiniju varijaciju na temu, jer verovali ili ne u Shpaniji su neki vozovi skuplji nego avion a kako i ne bi kad neki i izgledaju kao avion! Na stanici je bio jedan super kul chika koji se toliko sa nama raspricao, nasao nam jeftine karte s tim da u odlasku idemo regionalnim vozom sa kojim put traje malo jache od 6 sati a u povratku super brzim sa kojim se vracamo u Valensiju za 3 sata. Kul! Usput je chika pokushao da nam uvali svoje sinove da se poudajemo, pitao nas sve i svasta o nasim zivotnim pricama, bio je bas sladak, chak i previshe jer nismo bile sigurne da li je prosto fin ili nas vrbuje za neku sektu u kojoj se rituali zavrsavaju orgijama. No dobro, hteli smo da mislimo da je ovo prvo! :)
Doshao dan puta, rano jutro u Valensiji, jos je mrak, na bus stanici mi i dve simpaticne bakice koje su nam se uljudno javile i pitale jesmo dobro. Kazem vam bre, mnogo fin narod ti shpanci! :) Stigosmo na zeleznicku, ja naravno mrzim sebe i ceo svet sto sam morala da ustanem pre podneva, ne znamo gde cemo, jesmo dosle jesmo posle, kaze nam neka teta da za ovaj voz moramo da idemo metroom koji je malo nize. Metroom do voza?! Ajd dobro, krenemo mi tu "malo nize", nidje metroa, ja vidim policijsku stanicu, reko da priupitamo njih oni kazu evo bas ovde dole. Gde se denusmo, sunce ti poljubim. Na kraju pronadjosmo mi metro i odveze on nas negde u predgradje gde je jedan jedini peron, ko Tosin bunar. Srecom ceka voz, pise Madrid. Dobro je! 15ak minuta kasnije, iz vrele Valensije gde je u pola 8 ujutru bilo 33C ulazimo u shatro krsh regionalni voz koji izgleda kao nash najboji medjunarodni. Ali jedini problem je sto smo mi tako oskudno odevene na bratelice i u sorcicima usle u kupe gde je klima raspichena na 19C (e za klimu su ludi u glavu). Kako smo odmah zakucale, meni su se kosti zamrzle, srecom sam ponela neki duks i trenerku koju me je mrzelo da obucem pa sam samo navukla na noge a Ivanu i Maju je bilo mnogo sramota, kao gace da sam skinula do pola! Kad bolje razmislim i mene bi bilo sramota al ajd sad.
Nismo osetile put! Spavale smo vecinu vremena i konacno stigosmo u obecani grad. Zeleznicka stanica Atocha, kao botaichka bashta, bokte!

Tu neka nasa pocetna odusevljenja i ja kao turisticki vodic koji je vec bio u ovom gradu resim da ih prosetam od stanice do hostela...ucinilo mi se blizu! :S 40C nidje lada, a mi raspalile peske ko da nas neko bije po usima. Dogegasmo se nekako do Montere a tamo odbor za dochek, gospodje rade i na onu vrucinu. E to se zove predanost! U hostelu neki cika prica cudan shpanski, dade nam kljuceve od sobe koja je "gore", to je sve od informacija sto smo dobili. A lazem, i nema pusenja u sobi i sifra za internet.
Soba cista, klizava posteljina(kako ja zovem onu lepu belu koja je toliko cista da klizi :)), 3 kreveta, kupatilo i vrata od terase, nista spec. A onda toooootalno odusevljenje!!! Pogled sa terase je fascinantan! Mi smo zapravo na Gran Vii, glavnoj ulici u Madridu gde su sva ona velika svetla, zgrade sa reklamama kao na Times Square-u u NYC, vreva, guzva, automobili...MADRID! Da nije bilo steta ne izaci iz sobe, mislim da bih problejala sva 4 dana na tom balkonu. Od tog momenta, ma sve mi je bilo super.

U hostelu, kafe u Irish stilu, veliko pivo, velika sangrija, sve je veliko i jeftino :) Ima mnoooogoooo mladih i taman kad smo mislili da cemo da se socijalizujemo, ljudi su poceli da odlaze. Da li je moguce da nas vec 2 nedelje bije neki opasni maler, da ljudi beze od nas?! Na plazi u Valensiji trazimo mesto gde ima naaaajvise mladih, dok mi spustimo peskire svi brisnu i ostanu nam parovi i porodice sa decom! Zivot je okrutan prema nama! Tako i ovde, pokupise se i odose a mi mlade ostadosmo sa onim velikim kriglama piva i sangrije da ubijemo tugu. Sutra ce da padne teski shtrapacirung (setnja na moj retardirani nacin) pa bolje da ranije legnemo da budemo spremne za sutra.
Prva stanica, Kraljevska palata, naravno sve peshke, greota da se propusti bilo koji coshak. Sve je tako veeeeliko i glamurozno, samo ne zive tu kralj i kraljica, mosha! Super slike, presto, naravno tozla na sve strane i veeeliko dvorishte sa ludilo pogledom na neku shumicu i deo grada. Tu me napade inspiracija da odpevam a pomalo i zaigram uz Aladinovu pesmu "A Whole New World". Bilo je inspirativno. :)

Dugachka su ovo chetiri dana, ali da vas ne davim odjednom, sutra ce nastavak! Da vas zagolicam, u sledecem postu madridski nocni zivot i susret sa interesantim mladicima, svetski poznata umetnost, bleja u najgotivnijem parku na svetu i shopping, ladies!

Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

Burgije i miris Madrida za dobro jutro

Kao pocetnik, kapiram da ne znam sve tajne blogginga ali da sam bila jutros srecna kada sam videla 45 puta procitano i to ne samo od strane mojih drugova, pa bas sam bila shajni i hepi! :) Nemojte zameriti vi iskusni blogerasi! Da se razumemo, nemam nameru da jurim Pulicera ovim blogom( mada bi bilo zgodno imati jednu), vec samo malo da dosadjujem NACIJI, sto bi rekao Milos Bojanic u jednom od ovih prestiznih TV formata. Daklem, umesto gledanja istih citajte Hips don't lie! :D

Probudili su me majstori jutros oko 7.15 jer zaboga pobecice dan ako se ne krene zorom ranom sa burgijama i ostalim masinama, a i steta da narod propusti ovako lepo vreme pa bolje da ih nemilosrdno probude milim zvukom. Mogla bih da se uclanim u jednu od FB grupa posvecenu komsijama i busenju a videla sam da ih ima poprilicno. Mada ni sam sveti Bog ne zna u kojekakve sam se grupe uclanjivala, moram da pravim cistku, FB profil mi je skroz geeky. :S

Elem, kad sam ustala, soba mi je mirisala na Madrid. O.o Da, ja mnogo vezujem mirise za stvari, pogotovo za gradove i ljude, pa sam tako jutros i ustala sa mirisom Madrida. Lep nacin da se ustane(minus burgije). I rekoh, sto da uskratim moje sajber drugare za taj osecaj kad mogu malo da im pricam o mojim putesestvijama generalno, a ima ih mnogo. Kapiram da ce to biti jedna od standardnih tema bloga sto i nije tako lose.

Tako da ce ovaj drugi blog (I'm very proud) biti samo najava za sledeci koji ce biti vrlo interesantan i vrlo uskoro, obecavam...i zamirisace i vama Madrid...a bogami i Valensija! <3

Ostanite superishka,

Hri Ort Rasp