El amor mas grande...Madrid part III-final

Dok su nam nashi mladjani udvarachi josh uvek bili glavna tema i tog jutra, polako smo se uputile u chuveni madridski trougao umentosti, muzeje El Prado, Reina Sofia i Thyssen Bornemisza.

El Prado na shpanskom jeziku znaci livada ali prvenstvena asocijacija je muzej od svetske vaznosti i sa kolekcijom umetnickih dela od neprocenjive vrednosti. El Greko, Goja, Ticijan, Velaskez samo su neka od vrhunskih imena umetnika cija dela krase zidove ovog muzeja.

Muzej Kraljica Sofija (Reina Sofia) je fenomenalni muzej nesto modernije umetnosti, vecinom umetnosti 20.veka. Poseduje dela Pikasa, Dalija, Miroa i mnogih drugih a kao jedno od najpoznatijih je svakako Pikasova "Gernika" i moram da pomenem moj licni favorit Dalijevu sliku "Veliki masturbator".

Muzej umetnosti Tisen-Bornemica (Museo Thyssen-Bornemisza) je jedan od najznačajnijih muzeja privatne kolekcije slikarstva u svetu, sa slikama koje datiraju iz doba romanike i gotike. Baron Hans Hajnrih fon Tisen-Bornemica (1921-2002) bio je vlasnik jedne od najvećih kolekcija zapadne umetnosti. Povezivan je sa nacistima ali njegove direktne veze sa njima nikada nisu dokazane.

Eto, nemojte posle da kazete da ovaj blog nema i edukativnu notu! ;)

Prvi na nashoj listi je bio Prado. Kao i svi mucheni studenti bile smo presrecne sto smo uz Euro 26 (Bog ih blagoslovio) uspele da udjemo za dzabe. Iako sam laik za umetnost sasvim sam sigurna da sam njen veliki postovalac i uzivalac. Srecna sam sto imam to svoje nestrucno ali sa jedne strane romanticno i naivno tumacenje dela. Mozda ne znam koja je slikarska tehnika u pitanju i da li je restauirana ili ne ali sam svakako primetila lik Isusa sa Rey Ban aviaticarskim naocarima na Van Gogovim "Suncokretima" . :D Jako su mi interensantni mladi umetnici koji su dobili dozvolu od uprave muzeja i koji stoje pored svojih shtafelaja i rade kopije poznatih dela, koliko su samo verodostojna i koliko ne bih imala pojma da nisu prave. Ima ih mnogo po celom muzeju i svaki radi veoma precizno i predano. Nismo ni osetile da smo vise od 3 sata provele unutra i vreme je bilo da odemo u Kraljicu Sofiju.

                                  Mi ispred Prada

I opet, studenti izvolite, za vas je gratis! E moja Srbijo, dva muzeja medju najpoznatijima na svetu su nam omogucila da vidimo ovakve jedne postavke besplatno a nama ni Narodni muzej ne radi toliko godina pritom su kustosi toliko ljubazni da kad sam im zatrazila pomoc za maturski rad u srednjoj skoli samo sto me lopatom nisu istornjali napolje. Al bolje da ne pocnem... Reina Sofia je mojoj sofisticiranoj njuski mnogo bliza a kao sto sam vec pomenula tu se nalazi i jedno od mojih omiljenih dela "Veliki masturbator". Hard Core poezija za moje ochi! Tu je i nezaobilazni Pikaso i naravno Huan Miro koji je za mnoge totalno neobjasnjiv cija su dela slicna kao i bilo kog trogodisnjeg deteta a za mene vrhunac mastovitosti. Moguce je da samo zelim da mislim, posto ja crtam kao dete iz obdanista, da se u meni krije jedan takav velemajstor kao sto je Miro. Hahahahahhaha :D

                       "Veliki masturbator" i ja <3

Vec preumorne od tolike setnje, sele smo u bastu muzeja koja je veoma simpaticna, mirna i zelena i uzivale smo u toj umetnickoj tisini jos neko vreme. A onda skapirale da pada mrak da je skoro 8 sati i da necemo stici da obidjemo Tisen. :( Ja sam ga obisla sa Tijanom kad sam bila 2007. i zaista je prelepo, ali na ovom putovanja nazalost necemo uspeti da ga vidimo. Ali gledale smo to sa vedrije strane, moramo ponovo da dodjemo u Madrid! :D
Povratak u uber hostel na sangriju i pivce je bio isto tako primamljiv. Sele smo pored prozora, vecerale i pomno pratile radnje komsinica sa ulice i preracunavale koliko je koja popularna i koja najnapornije radi! ;) Zabavno! :D Dok sam ja prezivala vrhunsku klopu i pijuckala sangriju Gitana i Majche su opalile po futbolinu (stoni fudbal na shpanskom) i ubrzo su im se pridruzili sanker i njegov mladji brat od 11 godina :D Pala je i prva opklada, ko izgubi mora da se provlaci ispod stola. :D Naravno, devojke su pukle kao zvechke ali nisu isposhtovale opkladu. Svakako smo stekli nove prijatelje, KONACHNO! :D Makar to bio i dechachic od 11 leta. Dobile smo chak i ponudu da izadjemo sa shankerom i njegovom ekipom to veche, ali ma koliko primamljivo zvucalo, znale smo da sutra putujemo i da moramo da se pakujemo. U toku vecheri, sedela sam na balkonu, upijala pogled da mi se dooobrooo ureze u glavu, tako da kad god zazmurim mogu da ga vidim i da uzivam. A kada smo legle da spavamo, pocela je ozbiljna debata o Husi i Ljubi iz cuvene grupe Beat Street i pesmi "Opsesija" koje nikako nismo mogle da se setimo kako pocinje a bila mi je toliko na vrhu jezika. Mislim da smo probudile pola hostela koliko smo se cepachile od smeha a pogotovo kada smo se vec umirile i polako tonule u san ja sam skocila kao oparena i pocela da se derem " Cudne se stvari desavaju u poslednje vreme, od kad sreo sam te sve tama prekrila je...". Eeee mislim da sam se tako smejala mozda jos jednom u zivotu. :D

Rano smo se odjavile iz najkuljeg hostela sa najkuljim pogledom i najkuljim komsinicama i sa nasim rancima i gomilom kesa iz vrlo plodnog shoppinga zaputile se do mog potencijalnog fakulteta na drugi kraj grada i u park Retiro. Potencijalni ali nesudjeni fakultet smo lako nasli, ja se malo slikala i vrlo brzo smo se zaputili u savrseni blejacki park Retiro. Ljudi moji, tamo je takva bleja, pa takvo neshto nisam nikad dozivela. Prvo, ako ste gledali bilo serije Pakov svet ili Seranove ili jos neku bash spansku, pa bar 5 epizoda je snimano bash u ovom parku. On je OGROMAN! Ima jezero sa zlatnim ribicama na kome ljudi veslaju u svojim slatkim chamcima, sa divnom fontanom i mnooogoooo zelenila. Vozikale smo se i mi u camcu, naravno ja sam veslala dok su gospodjice uzivale, mada sam i ja uzivala iako je bilo oko 40ak stepeni. Tu smo provele ostatak dana i na kraju krenule nazad za Valensiju, ponovo na gotivnu stanicu Atocha i njihovu unutrasnju dzunglu.

                                   Park Retiro

Specijalno iznenadjenje je bio taj chuveni brzi voz koji zaista izgleda kao avion. Sedista su toliko velika da moze troje da sedi na jednom, izmedju su neki dugmici za koje mi verovatno treba poseban fakultet da bi skapirala sta je sta i teta koja je stjuardesa ili kako se to vec zove za voz koja ti udeli ganc nove slushalice koje ti lepo uturish u jednu jupicu i onda slusash radio, muziku, emisije ili film koji se trenutno pushta na TVu. Ehehe vidish ti to! Zaista ne znam kad je proshlo 3 sata, mi smo se vratili u Valensiju i zakljuchile da su ova 4 dana definitivno bila jedna od najlepshih 4 dana u nashim zivotima. Srce mi je bilo puno! :)
Da sluchajno ne zaboravim, shoppinga je bilo i to toliko da smo sledeca 3 dana u Valensiji, koliko smo imali do povratka za Beograd jele na kashichicu za kafu al je najbitnije da smo Gitana i ja kupile knjige nashih zivota, biografije fudbalera Fernanda Torresa i Gerarda Piquea. Dovoljno je da kazem, da iako je knjiga na shpanskom, prochitala sam je za 3 dana, tacnije vecinu u vozu u povratku za Valensiju. :)


Ako ikad budete u prilici da posetite Madrid, bez razmisljanja uchinite to, nadam se da ce moje ushicenje i moja opsesija ovim gradom bar malo da se prenese na vas i da cete uzivati bar upola koliko ja u njemu uzivam, i tad ce vam biti sjajno. Toliko za ovo putovanje u Madrid, bice jos govora o njemu samo drugo drustvo i totalno drugaciji dojam, i dalje ista energija, naravno! Sledeci put idemo u malo hladnije krajeve...Poljska! :D


Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

El amor mas grande...Madrid part II

Ostadosmo mi jos neko vreme u Kraljevskoj palati, uhvatio nas neki zen u onom dvoristu, leeeepooo vreme, bas nam je bilo sve potaman. Ali, malo je vremena a jos toliko stvari treba videti. Ivana ili kako mi volimo da joj tepamo, Gitana (svi koji ste odgledali bar 4 minuta Kasandre znate da je to ciganka na shpanskom) je bila ludo zaljubljena u Raula, fudbalera Real Madrida i izrazila je zelju da idemo da vidimo njihov stadion Santiago Bernabeu, mada sve to dok nije otkrila chari Gerarda Piquea, opet kako mi volimo da mu tepamo Piki, i pocela da navija za pravi klub... khm khm... FC Barcelona :DD Enivej, zapucasmo mi na Bernabeu metroom. Ja gajim posebne simpatije prema madridskom metrou posto tako savrseno funkcionise. Neces ga duze od 4 minuta cekati osim ako nije neki kvar, a onda cekas do 8 minuta i jos dobijes izvinjenje. Odlicno!

Stigosmo na stadion sa velikom nadom da cemo uci i malo ga obici, slikati se kao i onih 300 japanaca ispred ulaza i mozda malo na kvarnjaka cupnuti trave sa terena, mada mi nikad nije bilo bas jasno zasto to ljudi rade?! Ispred, na svakih 5 metara stoje mladi romi (molim za politicku korektnost!) sa hrpom nekih upitnika u ruci. Prisla nam jedna slatka devojcica i krenula da nam objasnjava kako se skupljaju potpisi sa neku dobru stvar ne mogu da se setim tacno koju, ali recimo "spasimo romsku kulturu u Shpaniji" i krece simpaticnu pricu, ajde potpisite svaki glas je bitan, naglasite iz koje ste zemlje...Bilo je to prijatno caskanje, mi potpisasmo a onda "Donacija je koliko date, 20,30,50e koliko imate!" !!!!! Eeeeeeeeeeeeeej, pa to moze da spasi jedno africko selo a ne romsku zajednicu!!! Jedva izvukosmo zivu glavu, napali nas ali potpisali ste morate da date pare, ko nam je kriv kad smo dobre duse, spashavamo svet! Bosh' sachuvaj! Ja onako iznervirana kako zamalo da nas zeznu kad smo naivne kao seoske mlade, prilazim pultu da nam kupim ulaznice za obilazak a tamo chika krajnje revoltiran shto ne moze da se sporazume za gomilom japanaca koji se samo smeskaju i vichu YES YES. "3 karte, molim vas!", "55e!" SHTA JE SA NARODOM! Oni su totalno ludi! Njima 50e ko da ima malo nize da se nabere. Uzas! Lepo smo se mi slikali ispred stadiona i to iz vise uglova i vratismo se u centar, u komsiluk kod nashih prijateljica noci koje su mukotrpno radile na onu zaropechinu. Ah, ko izmisli onaj balkon, svaka mu chast. Iako smo bile mrtve totalno, veche je bilo kao stvoreno za Fiesta en Madrid!! Wooo Hooo!! :DDD

Zene ko zene, dva sata spremanja, ali gde da idemo?!Setim se ja da mi je Tijana, moja najbolja drugarica koja je zivela u Madridu nekoliko godina i kod koje sam dosla prvi put u ovaj fantastichni grad, pricala za izvesni kraj Alonso Martinez ili neshto slichno gde su kao lude zurke i mnogo klubova. Nadjoh ja to na karti, blizu nas je i chiquitas zapucashe u ludilo noci! :D Usput tolikoooo mladih ljudi, toliko je pozitivne energije, svi idu u tom pravcu, sve je obecavalo! U jednom momentu smo se nasli, tu gde je mapa rekla, ali je bilo kranje crno i pusto i samo par ljudi koji dele flajere za zurke. Simpatichna stvar je da u celoj Shpaniji, postoje ti nocni promoteri koji ti daju flajere sa kojima mozes ili za DZ da udjes u klub ili da platish ulaz ali da mozesh da uzmesh pice  u vrednosti od 10e. Uzeli smo dva flajera za klub BOOM! i Independence. Tacno su jedan preko puta drugog. Ispred Independence-a neki urbani mladi ljudi ulaze, pa se i mi uputismo tamo. Nismo platili ulaz ali je obezbedjenje zaustavilo Gitanu jer su mislili da je maloletna! HAHAHAHAHAH a ona najstarija od nas! Morala je da pokazuje pasosh, al su je pustili na kraju mukicu. :) Unutra djuskanje, bash fin klubic, chudna svetla, svi imaju neke urbane frizure, sheshirice, dechaci sa pantalonicama koje vise na guzi kao da su se upravo olakshali a devojcice sve liche na La Roux.

Ali, klima, ljudi moji oni drze klimu na -5, ja stvarno ne znam kako oni izdrzavaju, napolju je u svakom momentu preko 30C a onda udjes bilo gde, u glupi autobus i moras da obuches dux! Tako je bilo i ovde, ja sam se totalno skochopizdila! Posto su pushtali indie, Majche nam se iskakala, popila pivce i onda smo reshile da vidimo i drugi klub, BOOM!. Kako smo ushle unutra, vec je nekoliko ochiju bilo uprto u nas ali mi smo definitivno mislile da gledaju iza nas, jer jelte poucene iskustvom od prethodnih "beganija" ljudi od nas, svaka socijalizacija je delovala nemoguce. Medjutim, Maja primeti grupicu momchica IZRAZITO mladih koji gledaju u nashem pravcu i spremaju se da napadnu. Ama, samo shto nam je to rekla pored nas se stvorishe 4 dechkica i kao diskretno djuskaju. Prvi je skupio cojones jedan maleni koji je prishao meni, totalno shmekerski, sa toliko samopouzdanja i zatrazio mi cigaru. Ja mu dam jednu iz kutije a on kao odushevljen shta je ovo, odakle je ovo, kao da sam mu dala shifrolarizator a ne cigaru. Izvini se on shto je "neuchtiv" i kaze ja sam Ariel. HAHAHAHHAHAAHHAHAHA pa on se zove kao Mala Sirena...ili prashak za vesh. :D Od onog latino macho stava, pretvori se u jednu dushicu dragu sa kojom sam provela dobar deo prichajuci o tome kako je on iz Izraela, kako zivi ovde vec dugo, o Srbiji, sve u svemu prijatan mladjani dechak od 19 godina. Majko mila, dobro je za to se vec ne ide u zatvor. Sa druge strane, Gitana je imala svoju muku sa presimpatichnim Argentincem koji je frishko napunio 18 godina (dobro je ni za to se ne ide u zatvor). Iako je bio prenavalentan, mi smo mu se svi toooliko smejali, na koje je sve nacine on pokusao da smota Gitanu. Ulepshao nam je veche totalno. Toliko se jadan trudio da je nagovori da ga poljubi ali ona se nije dala. Na stranu shto se dechetina za prste lepi, mali je on za nas matore tete. Ali svaka mu chast na upornosti i toj borbenoj predanosti da je nekoliko puta odlazio i dolazio u nadi da ce popustiti. Pravo da vam kazem u svoj toj slatkoci umorio nas je poprilichno, pogotovo Gitanu a i onda je prosto shvatio da treba da odustane i ode sa ortacima i naduva se. Ne brinite, kulturno su nas ponudili da se pridruzimo ali smo mi morale da ih odbijemo i krenemo ka nasem kul hostelu i pogledu sa terase! Ako nista, ulepshali su nam veche. :D

Nocni zivot u Shpaniji je nenormalan, a pogotovo nemoralan. :P Mi se hvalimo da je Beograd Meka i Medina za clubbing, ali treba izaci tamo i doziveti to! Tesko mi mozemo da pratimo taj tempo, pogotovo shto se negde diskoteke otvaraju tek u 4 ujutru, brate mili! Dosta je partijanja, sad treba malo posvetiti vremena i umetnosti s obzirom da je ovo grad koji je po mom misljenju i sam jedno veliko umetnichko delo!

P.S: Gitana, nadam se da se ne ljutis shto sam iznela neke detalje u etar, ali dobar si ti chovek, znam da necesh! :*

Do sutrashnjeg nastavka!

Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

El amor mas grande...Madrid part I

Za svoje godine mogu da kazem da sam imala tu srecu da dosta putujem i stvarno je tu bilo fantasticnih putovanja, obavezno nekih sumanutih dogadjaja, a nekad je prosto bilo lepo. Da izdvojim omiljeno ne bi bilo fer prema ostalim putovanjima jer kao sto bi nase zvezde i zvezdice rekle za svoje pesme da su im kao deca, tako ja mogu da kazem za moja putovanja...ali necu to reci...realno! :S  I tako dok sam razmisljala da vam pisem hronoloski, skapirah kako nije to to, "dragi bako i deko, kupam se i suncam...", sta mi nadodje to cu da pisem, pa nek ide zivot. A danas je presudio jutrosnji miris Madrida. :D

Mnogo volim Shpaniju, generalno, od njihovog vedrog duha, nacina zivota do jezika i klime. Madrid je shlag na torti, definitivno! Metropola, guzva, velike zgrade, ogromne avenije a opet ima nesto sasvim diskretno romanticno sto moras da znas da dozivis. Ja mislim da sam u tome uspela.
Dva puta sam bila u ovom savrsenom gradu, dva potpuno drugacija dozivljaja, drugacije drustvo ali identicna energija koju ovaj grad poseduje. Retko kad "osetim" grad i izgovorim "Ovde bih mogla da zivim". Zapravo, mislim da mi se to dogodilo samo u Madridu!

Leto 2010. Sa moje dve drugarice sa shpanskog Majom i Ivanom sam otisla u Valensiju po drugi put u shkolu jezika i malo na plazetu i u provod. Valensija je savrsen grad za letnju zajebanciju sto sam iskusila i na leto 2009. prvi put i bas sam htela da ponovim avanturu, 3 nedelje zeze i mora...najs! Od samo starta smo planirale da odemo na produzeni vikend u Madrid jer one nisu bile i imale su veliku zelju da ga vide a mene nije bilo tesko naterati. :)
Jos iz Beograda sam preko neta nasla neki kul hostel i rezervisala. Provod je od pocetka obecavao s obzirom da se hostel nalazi u ulici Montera. A ulica Montera se nalazi u najstrozem centru Madrida, recimo kao Vasina ulica u Beogradu. A zasto je tako specijalna?! U toj ulici su prostitutke! :) Odlicno! Vec sam videla da cemo steci mnogo prijatelja! :D

U Valensiji smo kupile voz karte, a posto smo sirotinja raja, trazile smo najjeftiniju varijaciju na temu, jer verovali ili ne u Shpaniji su neki vozovi skuplji nego avion a kako i ne bi kad neki i izgledaju kao avion! Na stanici je bio jedan super kul chika koji se toliko sa nama raspricao, nasao nam jeftine karte s tim da u odlasku idemo regionalnim vozom sa kojim put traje malo jache od 6 sati a u povratku super brzim sa kojim se vracamo u Valensiju za 3 sata. Kul! Usput je chika pokushao da nam uvali svoje sinove da se poudajemo, pitao nas sve i svasta o nasim zivotnim pricama, bio je bas sladak, chak i previshe jer nismo bile sigurne da li je prosto fin ili nas vrbuje za neku sektu u kojoj se rituali zavrsavaju orgijama. No dobro, hteli smo da mislimo da je ovo prvo! :)
Doshao dan puta, rano jutro u Valensiji, jos je mrak, na bus stanici mi i dve simpaticne bakice koje su nam se uljudno javile i pitale jesmo dobro. Kazem vam bre, mnogo fin narod ti shpanci! :) Stigosmo na zeleznicku, ja naravno mrzim sebe i ceo svet sto sam morala da ustanem pre podneva, ne znamo gde cemo, jesmo dosle jesmo posle, kaze nam neka teta da za ovaj voz moramo da idemo metroom koji je malo nize. Metroom do voza?! Ajd dobro, krenemo mi tu "malo nize", nidje metroa, ja vidim policijsku stanicu, reko da priupitamo njih oni kazu evo bas ovde dole. Gde se denusmo, sunce ti poljubim. Na kraju pronadjosmo mi metro i odveze on nas negde u predgradje gde je jedan jedini peron, ko Tosin bunar. Srecom ceka voz, pise Madrid. Dobro je! 15ak minuta kasnije, iz vrele Valensije gde je u pola 8 ujutru bilo 33C ulazimo u shatro krsh regionalni voz koji izgleda kao nash najboji medjunarodni. Ali jedini problem je sto smo mi tako oskudno odevene na bratelice i u sorcicima usle u kupe gde je klima raspichena na 19C (e za klimu su ludi u glavu). Kako smo odmah zakucale, meni su se kosti zamrzle, srecom sam ponela neki duks i trenerku koju me je mrzelo da obucem pa sam samo navukla na noge a Ivanu i Maju je bilo mnogo sramota, kao gace da sam skinula do pola! Kad bolje razmislim i mene bi bilo sramota al ajd sad.
Nismo osetile put! Spavale smo vecinu vremena i konacno stigosmo u obecani grad. Zeleznicka stanica Atocha, kao botaichka bashta, bokte!

Tu neka nasa pocetna odusevljenja i ja kao turisticki vodic koji je vec bio u ovom gradu resim da ih prosetam od stanice do hostela...ucinilo mi se blizu! :S 40C nidje lada, a mi raspalile peske ko da nas neko bije po usima. Dogegasmo se nekako do Montere a tamo odbor za dochek, gospodje rade i na onu vrucinu. E to se zove predanost! U hostelu neki cika prica cudan shpanski, dade nam kljuceve od sobe koja je "gore", to je sve od informacija sto smo dobili. A lazem, i nema pusenja u sobi i sifra za internet.
Soba cista, klizava posteljina(kako ja zovem onu lepu belu koja je toliko cista da klizi :)), 3 kreveta, kupatilo i vrata od terase, nista spec. A onda toooootalno odusevljenje!!! Pogled sa terase je fascinantan! Mi smo zapravo na Gran Vii, glavnoj ulici u Madridu gde su sva ona velika svetla, zgrade sa reklamama kao na Times Square-u u NYC, vreva, guzva, automobili...MADRID! Da nije bilo steta ne izaci iz sobe, mislim da bih problejala sva 4 dana na tom balkonu. Od tog momenta, ma sve mi je bilo super.

U hostelu, kafe u Irish stilu, veliko pivo, velika sangrija, sve je veliko i jeftino :) Ima mnoooogoooo mladih i taman kad smo mislili da cemo da se socijalizujemo, ljudi su poceli da odlaze. Da li je moguce da nas vec 2 nedelje bije neki opasni maler, da ljudi beze od nas?! Na plazi u Valensiji trazimo mesto gde ima naaaajvise mladih, dok mi spustimo peskire svi brisnu i ostanu nam parovi i porodice sa decom! Zivot je okrutan prema nama! Tako i ovde, pokupise se i odose a mi mlade ostadosmo sa onim velikim kriglama piva i sangrije da ubijemo tugu. Sutra ce da padne teski shtrapacirung (setnja na moj retardirani nacin) pa bolje da ranije legnemo da budemo spremne za sutra.
Prva stanica, Kraljevska palata, naravno sve peshke, greota da se propusti bilo koji coshak. Sve je tako veeeeliko i glamurozno, samo ne zive tu kralj i kraljica, mosha! Super slike, presto, naravno tozla na sve strane i veeeliko dvorishte sa ludilo pogledom na neku shumicu i deo grada. Tu me napade inspiracija da odpevam a pomalo i zaigram uz Aladinovu pesmu "A Whole New World". Bilo je inspirativno. :)

Dugachka su ovo chetiri dana, ali da vas ne davim odjednom, sutra ce nastavak! Da vas zagolicam, u sledecem postu madridski nocni zivot i susret sa interesantim mladicima, svetski poznata umetnost, bleja u najgotivnijem parku na svetu i shopping, ladies!

Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp

Burgije i miris Madrida za dobro jutro

Kao pocetnik, kapiram da ne znam sve tajne blogginga ali da sam bila jutros srecna kada sam videla 45 puta procitano i to ne samo od strane mojih drugova, pa bas sam bila shajni i hepi! :) Nemojte zameriti vi iskusni blogerasi! Da se razumemo, nemam nameru da jurim Pulicera ovim blogom( mada bi bilo zgodno imati jednu), vec samo malo da dosadjujem NACIJI, sto bi rekao Milos Bojanic u jednom od ovih prestiznih TV formata. Daklem, umesto gledanja istih citajte Hips don't lie! :D

Probudili su me majstori jutros oko 7.15 jer zaboga pobecice dan ako se ne krene zorom ranom sa burgijama i ostalim masinama, a i steta da narod propusti ovako lepo vreme pa bolje da ih nemilosrdno probude milim zvukom. Mogla bih da se uclanim u jednu od FB grupa posvecenu komsijama i busenju a videla sam da ih ima poprilicno. Mada ni sam sveti Bog ne zna u kojekakve sam se grupe uclanjivala, moram da pravim cistku, FB profil mi je skroz geeky. :S

Elem, kad sam ustala, soba mi je mirisala na Madrid. O.o Da, ja mnogo vezujem mirise za stvari, pogotovo za gradove i ljude, pa sam tako jutros i ustala sa mirisom Madrida. Lep nacin da se ustane(minus burgije). I rekoh, sto da uskratim moje sajber drugare za taj osecaj kad mogu malo da im pricam o mojim putesestvijama generalno, a ima ih mnogo. Kapiram da ce to biti jedna od standardnih tema bloga sto i nije tako lose.

Tako da ce ovaj drugi blog (I'm very proud) biti samo najava za sledeci koji ce biti vrlo interesantan i vrlo uskoro, obecavam...i zamirisace i vama Madrid...a bogami i Valensija! <3

Ostanite superishka,

Hri Ort Rasp

Virgin blog

MOJ PRVI BLOG! <3 Osecam se totalno internet cedno, kao da godine My Space-a i Facebook-a a bogami i Twittera nisu iza mene, ne znam sta da napisem a da vas ne udavim. No, bas sam uzbudjena! :) Pricala sam sa mojom drugaricom  Marijom (sirokim narodnim masama poznatom kao Rajka) pre neki dan kako dosada ubi od kad sam diplomirala i da moram da nadjem neku ludu zabavu da ubrzam cekanje na master i Barsu. Aham, za vas koji od vrabaca na grani niste culi da idem u Shpaniju na master eto...IDEM U BARSELONU NA MASTER <3. Kapiram da cu napisati i nesto o tome nekom prilikom. Ali to je tek u septembru a treba nesto produktivno raditi do tada, ne daj boze da se zaposlim. Eto, zamena za posao je uvek pisanje bloga O.o Al za ovo mucenje najvise mozete da krivite Rajku, ona mi je ubacila buvu! :D


E da, posto ce verovatno dosta mojih drugova i drugarica ovo citati moram da se objasnim za ime bloga "Hips don't lie". Iako znate da sam ja veliki pritajeni fan Shakire, nije moja golema ljubav prema njoj presudila da dam ovo ime nego sam dok sam smisljala ime rekla aj da chvrchnem next na Winampu pa koja pesma legne tako ce da se zove blog. I jelte...da.


Naravno, da ne zaboravim, HRISTOS VOSKRESE SVIM HRISCANIMA!!!
Eto vidite, mora da je neki znak sto je na ovaj najsrecniji praznik i moj prvi blog ugledao dana. ;)) A bas volim Uskrs, nekako mi je cozy kod kuce, svi smo tu i mnogo se jede. A posebno sto sam ja totalni freak za kinder jaja, mama uvek za Uskrs kupi jedno 20 komada i ja mogu da ih otvorim sve! *cing*  :D Tako je bilo i danas, naravno Milos(moj stariji rodjeni brat) uvek dobije kulje igrackice, kosmicka nepravda! 


Mislim da je za prvi put dosta. Eheheee tek cete vi da cujete od mene, kad udjem u mashinu. Hvala vama dvoma koji ste verovatno ovo procitali, velika ste moralna podrska i potrudicu se da vam odrzavam paznju i mala poruka Rajki: Priznaj,kozo da si presrecna sto sam te pomenula u prvom blogu!:***


Ostanite superishka,
Hri Ort Rasp